Вештак: Симовићев ДНК морао да изгори

Бранимир Александрић, вештак са Института за судску медицину, рекао је на суђењу некадашњем припраднику "земунског клана" Александру Симовићу, да његов ДНК није могао да се задржи на лисицама којима је био везан спаљени сведок сарадник Зоран Вукојевић Вук.

"Моје мишљење је да не би могао да на лисицама остане биолошки траг, јер су као и тело биле изложене високој температуру", рекао је Александрић, образлажући свој налаз и мишљење у наставку суђења Симовићу за убиство Вукојевића у Специјалном суду у Београду.

Угљенисано тело некадашњег шефа обезбеђења убијеног вође "земунског клана" пронађено је 3. јуна 2006. године на аутопуту Београд-Шид. На рукама је имао лисице, а на њима је, према оптужници, пронађен ДНК Александра Симовића.

Вештак за судску медицину је навео и да су у Вукојевића испаљена три хица - два у тело и један у главу, који је био смртоносан, и тек после тога је спаљен.

Лисице су му биле везане испред стомака, а Вукојевићево тело бачено је да изгори у пламену, навео је Александрић.

Симовићу се суђење за безобзирно убиство сведока сарадника 3. јуна 2006. године наставља сутра.

Суђење ће, као и данашње, из безбедносних разлога бити одржано у специјалној судници Окружног затвора у Београду, у који ће Симовић бити приведен из пожаревачке "Забеле", где издржава вишедеценијске казне затвора због девет убистава и три отмице која је извршио као припадник "земунског клана", као и због учешћа у убиству премијера Зорана Ђинђића.

На почетку суђења у октобру, Симовић је негирао да је за време бекства убио сведока сарадника у процесу за убиство премијера Ђинђића, тврдећи да је за то чуо из медија.

Признао је само да је у стану на Новом Београду, у којем се крио током бекства, скривао оружје које је, како је навео, припадало покојном Зорану Повићу Пови, настрадалом приликом ликвидације Вукојевића.

У стану у ком је ухапшен Симовић пронађени су револвер "смит и весон", аутоматска пушка с муницијом, ручна бомба, као и муниција за магнум 357 којим је извршено убиство Вукојевића.

Вукојевић је био шеф обезбеђења вође "земунског клана" Душана Спасојевића, који је после убиства премијера Ђинђића пристао да сарађује с тужилаштвом и добио статус сведока сарадника у процесу за тај атентат, као и у процесу против "земунског клана".

Оптужница против Симовића

Симовић се терети за кривично дело тешко убиство које је, како сматра Тужилаштво за организовани криминал, учинио из безобзирне освете јер је Вукојевић прихватио да сведочи против осталих припадника земунске групе што је довело до откривања и доказивања кривичних дела која је вршио "земнуски клан".

Тужилаштво сматра да је Симовић убиство извршио и из користољубља, јер је хтео да присвоји део новца који се налазио код Вукојевића.

Вукојевић је статус сарадника добио 2003. године, али је касније дошао у сукоб са Јединицом МУП-а Србије за заштиту сведока, након чега је изашао из програма заштите.

Према оптужници, Симовић који је, као и његов старији брат Милош у то време био у бекству заједно са Зораном Повићем Повом и више НН лица, сачекао је Вукојевића испред куће у Земуну у улици Драгана Ракића 16.

Они су га савладали, убацили у кола и одвезли на ауто пут Београд-Шид, где му је Александар Симовић задао више удараца тупим предметом у главу, а потом пуцао у њега из магнума калибра 357 милиметара и погодио га у пределу главе груди и врата.

Мртвог Вукојевића је запалио и његово тело оставио поред пута.

Приликом те отмице и комешања које се дешавало у аутомобилу, Повић је рањен, али су га остали превезли у Ургентни центар где је преминуо.

Симовићу се на терет ставља, поред кривичног дела тешко убиство, и недозвољено држање оружја, јер су код њега у стану пронађени револвер "смит и весон", аутоматска пушка са муницијом, ручна бомба, као и муниција за магнум 357 којим је извршено убиство Вукојевића.

Александар Симовић је млађи брат Милоша Симовића који је ухапшен у јуну 2010. после седам година бекства. Александар је ухапшен 25. новембра 2006. године у стану у улици Милентија Поповића 35 у Новом Београду. Са њим је тада била супруга Зорана.