Сведок: Маркале нису гађане минобацачем

Одбрану пред Хашким трибуналом, бивши председник Републике Српске Радован Караџић наставио је сведочењем официра Војске РС Стевана Вељовића који је негирао навод оптужнице да је минобацачка граната која је у августу 1995. на сарајевској пијаци Маркале убила и ранила десетине грађана била испаљена са положаја ВРС.

Вељовић, тадашњи оперативни официр Прве романијске бригаде ВРС на положајима око Сарајева, изјавио је да "на Маркале уопште не може пасти минобацачка граната" и да "100 одсто" не може "погодити баш то место".

"Ја смем живот дати, а смем и стати на то место, па нека ме неко гађа", казао је Вељовић, додајући да су минобацачи из састава његове бригаде у време експлозије на Маркалама били у околини Требиња.

Назначио је и да брдо Требевић са којег је по оптужници граната долетела, због пошумљености није погодно за дејство минобацача.

Према наводу оптужнице који Караџића терети за терорисање цивила у Сарајеву кампањом артиљеријских и снајперских напада, граната која је на Маркалама 28. августа 1995. убила 43 особе, а ранила 45 грађана, била је испаљена са положаја ВРС.

Вељовић је тврдио да је на Маркалама гранату подметнула и са даљине активирала "муслиманска страна" да би изазвала страну војну интервенцију против босанских Срба.

У писаној изјави коју је Караџић увео у доказе, Вељовић је као и претходни сведоци одбране тврдио да ВРС око Сарајева није изводила офанзивне, већ само одбрамбене акције, штитећи српска насеља и становништво и спречавајући пробоје Армије БиХ.

Посведочио је и да његова бригада никада није гађала цивиле већ само војне циљеве са којих је отварана ватра.

Вељовић је изјавио и да ВРС није узвраћала ватру ако је непријатељски положај био у цивилном објекту, иако је на то имала право. То је, по његовим речима, било изричито забрањено зато што би БиХ "одмах оптуживала четнике за разарања".

Унакрсно испитујући сведока, тужитељка Керолин Еџертон сугерисала је да у сведочењу на суђењу команданту Сарајевско-романијског корпуса ВРС Драгомиру Милошевићу Вељовић није негирао да су Маркале гранатиране", већ је само пружио алиби у Милошевићу.

Вељовић је то одбацио, тврдећи да га о самом инциденту Милошевићеви браниоци нису ни питали. Тужитељка је, иначе, другу експлозију на Маркалама назвала "најконтроверзнијим инцидентом у историји" босанског рата.

Сведок Вељовић негирао је и да је ВРС на Сарајево испаљивала модификована авио бомбе, иако му је тужитељица Едгертон показала извештаје Сарајевско-романијског корпуса и Главног штаба ВРС да јетаквом бомбом од 250 килограма гађан центар Храснице.

Сведок је казао да о томе није известио Унпрофор иако би се детонација чула "60 километара" наоколо. Потврдио је, међутим, да су модификоване авио бомбе биле изузетно непрецизне.

Осврћући се на сведоков исказ да ВРС није гађала ни Баш-Чаршију, иако је у њој било војних циљева, тужитељка је у судници предочила наредјење команданта те војске Ратка Младића да артиљерија туче и то историјско језгро Сарајева, 28. маја 1992.

"Одговорно тврдим да то Сарајевско-романијски корпус никада није  радио, о томе је постојало и наређење. Да је испаљен тај плотун из минобацача, од Баш-Чаршије ништа не би остало. Можемо и сад да изађемо на терен и вештачимо да је Баш-Чаршија иста као што је била 1980", узвратио је Вељовић.

Извештај Унпрофора да је на сарајевски Стари град једног дана у октобру 1993. "пало 500 граната", сведок је назвао "страшном неистином", тврдећи да би, да је то била истина, то подручје било "сравњено са земљом", а "погинуло би на хиљаде цивила".

После Вељовића, Караџић је пред судије извео бившег официра Игманске бригаде ВРС Синишу Максимовића који је поновио да је та војска дејствовала само по војним циљевима.

Тврдњом да његова јединица није имала обучених снајпериста, Максимовић је у кратком исказу оповргавао одговорност ВРС за неколико снајперских инцидената из оптужнице у четврти Седреник.

Због овонедељних празника, суђење Караџићу биће настављено идуће седмице.