Сведок: Џамије нису гађане

У наставку суђења пред Трибуналом у Хагу, сведок одбране Радована Караџића, Душан Шкрба, тадашњи командант артиљерије, негирао је да је његова јединица гађала џамије и Градску библиотеку у Сарајеву у августу 1992. године, као и да је користила авио-бомбе.

Унакрсно испитивање Шкрбе који је био командант Мешовитог артиљеријског батаљона Војске Републике Српске у Лукавици, завршено је данас, после чега је настављена затворена седница судског већа.

Шкрба је рекао да у његовој зони одговорности никада нису коришћене авио-бомбе.

"Имали смо авио-бомбе, али нису корисћене на подручју под контролом наше бигаде", рекао је Шкрба и додао да су им на крају рата остале залихе тих бомби.

На упорно инсистирање тужитељке да оцени прецизност авио-бомби, Шкрба је указао да никада није гађао тим оружјем па да не може ни да зна какво је њихово дејство.

На питање тужитељке како су добили информацију да је Градска вијећница, у којој је била библиотека, претворена у складиште муниције, Шкрба је рекао да су на телевизији видели снимке на којима су приказани људи са сандуцима муниције испред Градске вијећнице.

Шкрба је тврдио да његова јединица није гађала Градску већницу и изразио сумњу да је бибилотека уопште била гранатирана, јер је пламен горео од пода, а не са крова.

На питање Караџића колико је џамија било у Сарајеву и да ли су биле активне, Шкрба је рекао да је било близу 200 углавном актвних џамија. Он тврди да његова јединица није гађала ниједну џамију.

Шкрба је рекао и да српска страна није постављала тешко оружје у цивилној зони јер се бојала одмазде и да не би било више жртава на ватреним положајима, док је муслиманска страна то чинила. 

Тужитељка га је упитала и да прокоментарише сведочење потпуковника Ричарда Мола, сведока оптужбе који је говорећи о гранатирању Сарајева рекао да су му српски команданти рекли да морају да испаљују хице ради "загревања цеви".

Шкрба је рекао да би волео да се "суочи са тим човеком" који, како је додао, никада није ставио усмену нити писмену примедбу. 

Он је током сведочења прошле седмице негирао да је у августу 1995. његова јединица могла испалити минобацачку гранату на пијацу Маркале, која је убила и ранила десетине грађана, зато што су сви минобацачи од 120 милиметара у то време били под контролом Унпрофора.

Сведок је тврдио и да никада није пуцао на болнице на Маријин Двору и на Кошеву, иако је из њихове близине Армија БиХ отварала ватру.

Бивши председник РС оптужен је и за геноцид у Сребреници и још седам босанских општина; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95.