Сведоци: ВРС није терорисала Сарајево

Двојица бивших официра Војске Републике Српске негирала су пред Хашким трибуналом, као сведоци одбране Радована Караџића, навод оптужнице да је ВРС током рата у БиХ неселективним гранатирањем и снајперисањем терорисала становништво Сарајева.

Тадашњи пуковник и командант пешадијског батаљона размештеног око Сарајева Благоје Ковачевић је изјавио да ни он ни други српски официри нису имали намеру, нити наређење да тероришу становништво Сарајева.

И Ковачевић и други сведок Душан Шкрба, командант артиљерије Сарајевске бригаде ВРС, тврдили су да је ВРС само бранила своје положаје и спречавала пробој Армија БиХ из града, као и да је ватру отварала искључивло када су животи војника и цивила били угрожени.

Насупрот томе, по њиховим исказима, Армија БиХ је, ради изазивања међународне интервенције, ватром из околине заштићених цивилних објеката у Сарајеву провоцирала ВРС да узврати и проузрокује цивилне жртве. Ковачевић је нагласио и да је отварање ватре из њихове близине те објекте учинило "легитимним војним циљевима".

Исти сведок је изјавио и да у његовим јединицама, супротно наводу оптужнице, "није било обучених снајпериста".

Док га је унакрсно испитивала тужитељка Керолин Еџертон, Ковачевић, који је сада генерал Оружаних снага БиХ, потврдио је да је у Сарајеву било цивилних жртава, али је тврдио да није имао никаквих информација о учинку ватре ВРС на циљеве у граду, осим оног што је видео на телевизији.

"У близини линија раздвајања и на самим линијама живели су цивили. Свако дејство у граду ће изазвати цивилне жртве", рекао је сведок, након што му је тужитељка предочила доказе о убијању цивила, укључујући жене и децу.

Наводећи као пример да је Армија БиХ пуцала из покретних минобацача из околине болнице и других цивилних објеката у Сарајеву, сведок је рекао да је "то рађено намерно да се изазове погибија цивила и то прикаже као терорисање цивила.

Изјава сведока Шкрбе у одбрану Караџића била је готово идентична. Шкрба је негирао да је у августу 1995. његова јединица могла испалити минобацачку гранату на пијацу Маркале, која је убила и ранила десетине грађана, зато што су сви минобацачи од 120 милиметара у то време били под контролом Унпрофора.

Сведок је тврдио и да никада није пуцао на болнице на Маријин Двору и на Кошеву, иако је из њихове близине Армија БиХ отварала ватру. Данас започето унакрсно испитивање Шкрбе, тужиоци ће наставити у понедељак, 22. октобра.

Бивши председник РС оптужен је и за геноцид у Сребреници и још седам босанских општина; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ и узимање припадника Унпрофора за таоце, 1992-95. године.