Новинар "Гардијана" на суђењу Младићу

На суђењу Ратку Младићу у Хашком трибуналу сведочио је новинар британског листа Гардијан Ед Вулијами, који је рекао да су логори за несрпско становништво Омарска и Трнопоље код Приједора, које је посетио у лето 1992. године, били "концентрациони".

Вулијами је објаснио то рекавши да су власти босанских Срба у њима "сакупљале (концентрисале)" хиљаде Муслимана и Хрвата, држећи их под нељудским условима, малтретирајући и убијајући их, пре него што би их масовно протеривале.

Тадашњи командант Војске Републике Српске, Младић (69) оптужен је, између осталог, за прогон несрпског становништва широм БиХ, који је у седам општина, укључујући и Приједор, по оптужници, достигао ниво геноцида.

На позив који им је Караџић упутио током Лондонске мировне конференције, Вулијами и новинарка телевизије ИТН Пени Маршал, били су први западни новинари који су августа 1992. године посетили логоре Омарска и Трнопоље код Приједора.

Извештаји које су објавили, а нарочито снимци мршавих притвореника иза бодљикаве жице у Трнопољу,  довели су до оптужби у међународној јавности да босански Срби држе "концентрационе логоре", после чега су логори распуштени.

Вулијами је на суђењу Младићу, као и новембра прошле године на суђењу Радовану Караџићу, изјавио да је несрпско становништво затворено у Трнопољу "изгледало као костури", а да су они које је видео у Омарској били "уплашени и ужаснути".

Приступ новинара хангару са око 2.000 притвореника, како је изјавио Вулијами, спречили су мајор ВРС Милован Милутиновић, који је касније постао близак сарадник тадашњег генерала Младића, и командир приједорске полиције Симо Дрљача.

Вулијами је описао како су британски извештачи затим били одведени у Трнопоље где су видели изгладнеле и мршаве притворенике иза бодљикаве жице, што је забележила и камера ИТН.

Новинар је потврдио исказ са шест ранијих суђења, на којима је дао исказ да су муслимани били ограђени бодљикавом жицом и "доведени из других логора, ради присилног премештања".

У унакрсном испитивању Младићев бранилац Драган Иветић подсетио је Вулијамија да је у извештају о логорима које је Гардијан објавио 7. августа 1992. године, написао да Трнопоље није концентрациони логор, већ нешто слично транзитном центру, што су тада тврдиле и власти босанских Срба, те да услови нису били лоши као у Омарској.

Потврђујући да је то написао, сведок је рекао да је то учинио у намери да се дистанцира од поређења логора у Босни са нацистичким концентрационим логорима, која су се у међународној јавности појавила по објављивању снимака ИТН.

Насиље над несрпским становништвом 

Вулијами је одговорио да је касније променио тај став, на основу исказа преживелих притвореника и имајући у виду да су и у Трнопољу власти босанских Срба "концентрисале" несрпско становништво како би их прогнале, подвргавајући их злостављању и убијајући их.

Британски новинар је, на сугестију адвоката Иветића, прихватио да је у Трнопољу постојао и неограђени део, у којем су се Муслимани и Хрвати кретали, као и да је један дао несрба у логор дошао добровољно, бежећи пред ратним дејствима.

На снимку неименованих српских аутора, који је одбрана приказала у судници, неки од притвореника, који су изгледали много боље од оних приказаних на филму ИТН, сами су то потврдили, говорећи да их у Трнопољу нико није "ни пипнуо".

На питање да ли је у извештају за Гардијан написао да логорима управљају српске цивилне власти, а не ВРС, Вулијами је одговорио потврдно.

Британским новинарима то је, како је изнео, пре обиласка логора рекао ратни градоначелник Приједора Миломир Стакић, који је због злочина у Приједору, Трибунал осудио на 40 година затвора.

Вулијами је одбацио сугестију Младићевог браниоца да није објективан ни као новинар, ни као сведок, тврдећи да је је потпуно непристрасан, али да то не значи и да је "неутралан" с обзиром на оно што је видео током посете логорима код Приједора у лето 1992. године.

Младићева одбрана сутра ће завршити унакрсно испитивање сведока Вулијамија.

Оптужница генерала Младића терети и за геноцид у Сребреници, за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање талаца припадника мировних снага УН, у периоду од 1992. до 1995. године.