Сведок: Маркале, окидач напада НАТО

Сведок оптужбе Дејвид Харланд изјавио је данас на суђењу Ратку Младићу пред Трибуналом у Хагу да је друга експлозија на пијаци Маркале у Сарајеву у августу 1995. била "одабрана" као "окидач" ваздушних удара на положаје Војске Републике Српске, до којих би свеједно дошло касније.

Суђење Младићу (69), оптуженом за геноцид у БиХ, настављено је јутрос. Оптужени, који је крајем прошле недеље био у болници јер му је позлило у судници, данас је, комуницирајући са стражарима током паузе суђења, у судници урадио неколико полу-склекова, ослајањући се рукама на сто испред себе.

"Маркале су одабране као окидач. Да се нису догодиле, ВРС би била бомбардована пар недеља касније", посведочио је Харланд, док га је унакрсно испитивао Младићев бранилац Бранко Лукић.

Харланд је од 1993. до 1995. био цивилни званичник Унпрофора и политички саветник команданта снага УН Руперта Смита који је наредио нападе авиона НАТО на ВРС.

Харланд је образложио да је до тог тренутка код већине у Унпрофору и међународној заједници сазрело мишљење да се рат у БиХ неће моћи окончати без употребе војне силе против српске стране.

"Значи, Срби нису могли да избегну НАТО ударе", сугерисао је бранилац Лукић. "Не, осим ако не би престали да се боре", одговорио је Харланд.

Тезу одбране да су цивилне жртве у Сарајеву биле последица рата и да је ВРС само бранила пред офанзивама Армије БиХ, Харланд је, међутим, одбацио. Поновио је да је у време, као и претходних ратних година, артиљерија босанских Срба "терорисала" цивиле у Сарајеву насумичном ватром без војне сврхе.

"Консензус" у Унпрофору

По оптужници против генерала Младића, у другој експлозији код пијаце Маркале, 28. августа 1995, минобацачка граната испаљена са положаја ВРС убила је 43 особе и ранила 75 грађана.

На сугестију браниоца Лукића, да је француски Унпрофор истрагом дошао до другачијег закључка, Харланд је узвратио да је у Унпрофору у то време постигнут "консензус" да је гранату испалила ВРС.

Тадашњи командант ВРС, генерал Младић оптужен је, поред осталог, и за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и геноцид у Сребреници и још седам босанских општина.

Док га је Младићев адвокат испитивао, Харланд је потврдио и да су Иран, Турска и неке западне силе 1995. слале наоружање босанским Муслиманима уз прећутно одобрење САД.

"Знали смо да је Иран слао оружје у БиХ кроз Хрватску уз знање САД. Хрватска је те испоруке опорезивала тако што би део оружја задржала. Такође, на аеродром у Тузли су из авиона у ниском лету спуштане испоруке оружја од присталица са Запада и из Турске", прецизирао је сведок.

Он је назначио да је Унфпрофор није имао задатак да то спречи, а да Савет безбедности то кршење сопственог ембарга на испоруке оружја у БиХ није казнио "због умешаности неких чланица" Савета.

Када је Унпрофор покренуо питање тих летова код НАТО, Алијанса је "одбила да сарађује", рекао је сведок, на шта је оптужени Младић климао главом у знак одобравања.

Одговарајући на питања одбране, Харланд је потврдио и да шест муслиманских градова под заштитом УН, укључујући Сарајево и Сребреницу, није било демилитаризовано, али је назначио да су за демилитаризацију биле задужене зараћене стране, а не Унпрофор.

Сведок је делимично прихватио сугестију одбране да Унпрофор и међународна заједница никада нису претили ваздушним нападима Муслиманима, упркос томе што су они кршили примирја, нити су их подвргавали притиску да прихвате мировне споразуме, већ су претили српској страни и нападали је.

Једино је, по Харландовим речима, командант Унпрофора Мајкл Роуз на кратко "разматрао" могућност да Армији БиХ 1994. запрети ваздушним ударима, али само да би је приморао да поштује примирје, будући да је знао да за такве ударе не би имао међународну подршку.

Изетбеговић жалио за Кутиљеровим планом

Харланд је изјавио да му је лидер босанских Муслимана Алија Изетбеговић лично рекао да "жали" што, пре избијања рата у фебруару 1992, није потписао Кутиљеров мировни споразум, на шта је био "охрабрен" са Запада. Тај споразум био је "дарежљив" према Муслиманима, пренео је сведок оцену Изетбеговића.

Међународна заједница притискала је крајем рата власти у Сарајеву да прихвате споразум по којем би, заједно са Хрватима, имале 51 одсто територије, док би Србима припало 40 одсто, рекао је сведок.

Харланд је рекао да су лидери босанских Срба, генерал Младић и Радован Караџић желели "замрзавање" фронтова - у тренутку када су контролисали 70 одсто територије БиХ - пре него што би се пронашло мировно решење, у чему су имали подршку Велике Британије и Француске.

Такав приступ, међународна заједница је 1995. одбацила као погрешан, закључујући да се прво војном силом мора издејствовати да Срби изгубе делове територије да би били приморани да озбиљно преговарају о миру, посведочио је Харланд.

Харланд је данас завршио сведочење. Процес Младићу биће настављен сутра. Прошлог четвртка, суђење је било прекинуто после једног сата, пошто је Младић пожалио да му није добро. Потом му је био измерен високи крвни притисак и пребачен је у болницу.

У судски притвор у Схевенингену враћен је у петак, пошто прегледима није пронађен "никакав поремећај" у његовом здравственом стању, како је изјавила представница Трибунала Нерма Јелачић.

Бивши командант Војске Републике Српске оптужен је за геноцид у Сребреници и још седам босанских општина; прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ; терорисање становништва Сарајева артиљеријским и снајперским нападима и узимање "плавих шлемова" УН за таоце, 1992-95. годне.