Суђење припадницима ЈСО 2. октобра

Припремно рочиште у судском процесу против осам бивших припадника Јединице за специјалне операције (ЈСО) због оружане побуне у новембру 2001. године завршено је пред Посебним одељењем Вишег суда у Београду, а почетак суђења заказан је за 2. октобар.

Током тродневног рочишта тужилаштво, окривљени и њихови браниоци изјаснили су се шта је за њих спорно у оптужници од чињеничних тврдњи, а шта није, односно које доказе би требало изводити на главном претресу, а које не.

За оружану побуну оптужени су Милорад Улемек, Звездан Јовановић, Душан Маричић, Веселин Лечић, Мића Петраковић, Драгослав Крсмановић, Драгиша Радић и Владимир Поцић.

Улемек, Јовановић и Маричић доведени су у Специјални суд из специјалног затвора у Пожаревцу у ком служе максималне казне затвора због најтежих кривичних дела, међу којима је и убиство премијера Зорана Ђинђића.

Према ставу Тужилаштва за организовани криминал, побуна је била увертира у каснији атентат на премијера Зорана Ђинђића, јер та два догађаја повезују сами актери, с обзиром на то да су Улемек, Спасојевић и Јовановић у ова догађаја имали главне улоге.

"Приликом побуне систем је показао све своје слабости. Било је лако годину и по дана касније, уместо на министре и начелнике, да се крене на самог премијера", рекао је тужилац Миљко Радисављевић по подизању оптужнице.

Оптуженима се ставља се на терет извршење кривичног дела оружана побуна из тада важећег Кривичног закона СРЈ.

Петорица окривљених се налазе у притвору у ком бораве од хапшења 20. септембра прошле године, док су тројица провооптужених Улемек, Јовановић и Маричић у затвору на издржавању вишедеценијских казни због других кривичних дела.

У оптужници се наводи да је од 9. до 17. новембра 2001. године ЈСО отказала послушност команди, повукла своје припаднике у центар у Кули, прекинула комуникације с командом и у више наврата одбила захтеве начелника ресора, министра унутрашњих послова и премијера Зорана Ђинђића, да прекине са побуном.

Истовремено, оперативни део Јединице борбеним возилима и наоружаним људством у два наврата је блокирао аутопут.

Први пут је то учињено 10. новембра на аутопуту Нови Сад-Суботица у близини Врбаса, а други пут 12. новембра блокадом аутопута кроз Београд код Сава центра.

Тада је врло јасно исказана спремност Јединице за примену насиља уколико се не прихвате њени ултимативни захтеви за смену министра полиције Душана Михајловића, начелника ресора ДБ-а Горана Петровића и његовог заменика Зорана Мијатовића.

Таквим поступањем Јединице, били су непосредно угрожени безбедност и уставни поредак земље, наводи се у оптужници.

Кривична пријава против тадашњег председника СРЈ Војсилава Коштунице и начелника Војно-безбедносне агенције Аце Томића је одбачена, пошто у току истраге није утврђено да је било ко, осим оптужених, учествовао у тој побуни, осим убијеног вође "земунског клана'' Душана Спасојевића.