Сведок: Младић терорисао Сарајево

Бивши званичник Унпрофора Дејвид Харланд рекао је на суђењу Ратку Младићу пред Трибуналом у Хагу да је Војска Републике Српске од 1993. до 1995. године насумичним артиљеријским и снајперским нападима терорисала становништво Сарајева које је држала у опсади.

Харланд који је у то време био на "више од 20 састанака" официра Унпрофора са Младићем, изјавио је и да је командант ВРС током једног од тих разговора у новембру 1993. запретио да ће "побити све изузев деце" у муслиманским енклавама у источној Босни - Сребреници, Жепи и Горажду - ако Муслимани не ослободе заробљене српске војнике.

Тадашњи командант ВРС оптужен је, између осталог, за терорисање становништва Сарајева дуготрајном кампањом артиљеријских и снајперских напада и геноцид над више од 7.000 Муслимана у Сребреници.

Тужилац Дермот Грум поткрепио је Харландов исказ извештајима о сусретима са Младићем и другим лидерима босанских Срба, које је сведок редовно слао надређенима у УН. Ти извештаји су уведени у спис.

Харланд је од 1993. до 1995. године био задужен за цивилна питања у команди Унпрофора у Сарајеву, а затим је радио као политички саветник команданта снага УН Руперта Смита. У Сарајеву је био до 1999. године.

Сведок је изјавио да је 1993-95, скоро свакодневно, изузев током значајног затишја 1994, ВРС подвргавала Сарајево снажној артиљеријској ватри која је била "насумично разасута по густо насељеним подручјима, без икакве војне сврхе".

Истовремено, војска генерала Младића и Радована Караџића ограничавала је испоруке хране, воде, струје и гаса становништву града, навео је Харланд.

Потпуна контрола над подређенима

Генерал Младић имао је, према његовим речима, потпуну контролу над подређенима.

Сведок је нагласио да је артиљеријска ватра ВРС у највећој мери била смишљена да "терорише" цивиле у Сарајеву, односно да их држи у сталном "страху, рањиве и изоловане".

"Већим делом рата, на Сарајево је дневно падало по 1.000 граната. То је претежно било грантирање у циљу терорисања становништва, без војних мета, веома насумично", нагласио је Харланд.

Он је подвукао да су Младић и Караџић користили гранатирање и ускраћивање хране, гаса и струје граду као средство притиска на власти у Сарајеву да пристану на преговоре под условима Срба.

Сведок је назначио да су Младић и Караџић имали моћ да ниво "терора" над Сарајевом подешавају као "вентилом", како им је одговарало.

Суочени са претњама НАТО ваздушних напада, они би, како је рекао, снижавали ниво напада и рестрикција хуманитарних испорука.

Како Харланд тврди, ВРС је скоро обуставила гранатирање услед претњи НАТО после прве експлозије на пијаци Маркале, 5. фебруара 1994. годне, у којој је погинуло 66 особа, а рањено око 140.

На протесте команданата Унпрофора и других УН званичника, Караџић је обично реаговао приписивањем напада неконтролисаним снагама или оптужујући Муслимане, док је Младић често "претио", изјавио је сведок.

"Младић би стрпљиво и дуго слушао саговорника, обично команданта Унпрофора, а затим би веома агресивно и не баш логички смислено изложио мешавину историје, претњи и коментара ситуације. Претње је, на већини састанака, упућивао или босанским властима или становништву или Унпрофору", посведочио је Харланд.

На састанку у новембру 1993. године, по сведоковим речима, Младић је постао "опаснији, услед фрустрације што његова достигнућа на бојном пољу нису претворена у политичко решење, за шта је кривио политичаре".

"Стога је био ратоборнији него обично и током разговора се оштро поставио у вези са 22 заробљена српска војника. Запретио је да ће 'побити све изузев деце у источним енклавама, ако војници не буду убрзо ослобођени'", рекао је Харланд.

Сведок је оценио да, иако та претња није била израз плана, "Младић је био силеџија и, ако би му се пружила прилика, он би ту претњу остварио".

Према оптужници, Младићеве снаге су систематски стрељале више од 7.000 Муслимана из Сребренице у данима пошто су 11. јула 1995. заузеле ту енклаву под заштитом УН.

Харланд је током сведочења рекао да је уверен да "Младић заправо никада није имао стратегију за добијање рата".

Младићева војска би "заузимала територије и градове, убијала или депортовала становништво сабијајући Муслимане на све мање делове територије и затим их гранатирала и ускраћивала им струју, храну и воду. Затим би чекала да власти у Сарајеву прихвате њене услове и чудила се кад се то не би десило. Није имала алтернативни план за ратну победу, упркос предности у наоружању", оценио је сведок.

Младићев бранилац испитивао сведока

Претходно, Младићева одбрана унакрсно је испитивала првог сведока оптужбе Елведина Пашића.

Одбрана Ратка Младића, оптуженог за геноцид над несрбима у Босни и Херцеговини, сугерисала је пред Хашким трибуналом да су Муслимани који су у јесен 1992. нестали у околини Котор Вароши у рукама српских војника били борци, а не цивили.

Док га је унакрсно испитивао Младићев бранилац Новак Лукић, први сведок оптужбе Елведин Пашић, који је са оцем и стрицем био у тој групи али је по заробљавању пуштен као малолетник, остао је при исказу да су само неки од муслиманских мушкараца били наоружани и учествовали у борбама, али "не цела група".

Одговарајући на питања Младићевог браниоца, сведок је потврдио да је у подручју Котор Вароши у лето и јесен 1992, након што је његова породица била протерана из свог села, било борби између Муслимана и Срба.

Пашић, који је тада имао 14 година, поновио је да верује да су његов отац, стриц и рођаци, заједно са још око 150 Муслимана, убијени 3. новембра 1992. пошто су се предали српским војницима у селу Грабовица.

Сведок их је последњи пут видео дан раније, када су се предали, а пре него што су га српски војници са другом децом и женама упутили ка Травнику.

Према оптужници која тадашњем команданту Војске Републике Српске, генералу Младићу ставља на терет прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, у околине школе у Грабовици "убијен је један број Муслимана".

Пашић је јуче описао заробљавање и малтретирање које је у јесен 1992. преживео, заједно са оцем и рођацима. На сугестију одбране, данас је потврдио да је група у којој је био покушавала да се пробије из српског обруча ка Травнику и да је упала у две заседе у којима је било жртава.

На питање браниоца Лукића да ли сигурно зна да су његов отац и остали Муслимани убијени, сведок је одговорио одречно, али је назначио да су после рата пронађени посмртни остаци његовог стрица.

Плачући, Пашић је затим позвао све који прате суђење да му помогну да пронађе тело свог оца.

У идуће две недеље, до летње паузе у раду суда, у процесу Младића требало би да сведоче још војни вештак оптужбе, британски генерал Ричард Данат, кенијски официр Џозеф Кингори који је 1995. био војни посматрач УН у Сребреници; тадашњи припадник холандског батаљона Унпрофора у Сребреници Еилко Костер и немачка медицинска сестра која је радила у тој енклави Кристина Шмиц.

Младић је оптужен за прогон Муслимана и Хрвата из 20 општина у БиХ; геноцид у Сребреници и још седам босанских општина; терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање "плавих шлемова" УН за таоце, у периоду од 1992. од 1995. године.