Умањене казне друмској мафији

Апелациони суд у Београду смањио је за по неколико месеци затвора казне припадницима такозване друмске мафије и 41 окривљеног правоснажно осудио на укупно 116 година и два месеца затвора, односно 15 година и осам месеци мање него што су добили првостепеном пресудом.

Првостепеном пресудом Посебног одељења Вишег суда у Београду окривљени су били осуђени на укупно 131 годину и 10 месеци затвора због злоупотерба у наплати путарине којима су од 1. јула 2004. године од 14. маја 2006. године оштетили државу, односно Јавно предузеће "Путеви Србије", за 6,5 милиона евра.

Првооптуженом Милану Јоветићу казна је смањена са шест на пет и по година затвора, а другоотуженом Раденку Кецојевићу са пет година и два месеца на четири године и четири месеца затвора, објављено је на сајту Апелационог суда.

Казне осталим припадницима те групе, које су се кретале од четири године и четири месеца до годину и по дана затвора, преиначене су и крећу се у распону од три године и 10 месеци до годину дана затвора.

Апелациони суд одбио је оптужбу да су окривљени извршили кривично дело злочиначког удруживања јер је утврдио да је наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења.

Осуђени су обавезани да ЈП "Путеви Србије" солидарно исплате износ од 85,7 милиона динара, док је у преосталом делу постављеног имовинско-правног захтева, то предузеће упућено на парницу.

Суд је утврдио да је Милан Јоветић са више непознатих лица 2004. године организовао криминалну групу у Београду и Нишу чији су припадници постали радници Одељења наплате путарине ЈП "Путеви Србије" са циљем да присвајају део новчане користи од наплате посебне накнаде за употребу дела ауто-пута.

Осуђени су стечену противправну корист делили тако што је 40 одсто новца ишло организаторима, а 60 одсто осталим члановима.

Осим Јоветића и покојног Зорана Недељковића, који је извршио самоубиство током истраге, група је, према ставу суда, имала још организатора који су били на вишем положају од Јоветића, али који нису откривени, односно нису се нашли на оптужници.

Криминална група имала је разрађену мрежу сарадника на две главне рампе ауто-пута Београд–Ниш у Бубањ Потоку и Наису код Ниша.

Они су организовали систем штампања дуплих картица за шлепере страних регистарских ознака, за које је најскупља путарина плаћана 6.500 динара по возилу.

За једно теретно возило иностраних ознака штампали су, а потом издавали две картице са истим серијским бројем, при чему су једну картицу наплаћивали и приказивали кроз званични систем наплате предузећа, а другу картицу нису евидентирали, већ су противправно присвајали 6.500 динара.

Правоснажном пресудом Амир Шеховић, Славиша Триковић, Вукман Вукашиновић и Горан Стојановић осуђени су на казне затвора у трајању од по три године и 10 месеци затвора, а Горан Лазаревић на три године и шест месеци.

Ненад Станковић је осуђен на казну затвора од 3 године и 5 месеци, Ђорђе Гудурић и Мирко Тодоровић на по три године и два месеца, док су на по три године осуђени Владан Стублинац, Милош Вуловић, Драган Богдановић, Славољуб Јанковић и Драган Радосављевић.

Живојин Ђорђевић, Драгутин Ерчевић, Момир Димић и Божидар Јовановић осуђени су на казне затвора од две године и 10 месеци, док су по два месеца мање добили Славољуб Ђорђевић, Јанко Ивановић, Бобан Јегдић и Александар Ђорђевић.

Драгана Милосављевић је осуђена на казну затвора од две године и седам месеци, а Александар Јефтић, Вучко Тошић, Горан Радојковић, Јелена Петров и Иван Тасић на по две године и шест месеци затвора.

Верица Сибиновић и Никола Трипковић осуђени су на казне затвора од по две године и четири месеца, Спасоје Лабудовић и Горан Пешић на по две године и два месеца затвора.

По две године затвора казне су добили Биљана Анђелковић, Владица Спасић, Јања Јауковић-Весерлиновић, Горан Пешаковић, Бошко Цимбаљевић и Драгана Захаријевски, Гордана Миљковић је осуђена на 20 месеци, а Раде Радиша годину дана затвора.