Тужилаштво завршило уводну реч

Уводна реч тужилаштва којом је пред Хашким трибуналом отворено суђење генералу Ратку Младићу завршена је данас, а судије су затим одложиле на неодређено време почетак доказног поступка оптужбе, који је био заказан за 29. мај.

Председавајући судија Алфонс Ори рекао је да је исказ првог сведока оптужбе одложен због тога што је тужилаштво починило гршке, односно закаснило у обелодањивању доказа одбрани. Младићева одбрана тражила је да доказни поступак због тога буде одложен за шест месеци.

Тужилац Питер Меклоски рекао је у уводној речи да ће доказати да је бивши командант Војске Републике Српске одговоран за геноцид над више од 7.000 муслиманских мушкараца и дечака из Сребренице у јулу 1995. и за прогон хиљада жена, деце и стараца.

"Од 12. до 16. јула 1995, оружане снаге Радована Караџића и Ратка Младића прогнале су цивилно муслиманско становништво из Сребренице и убиле више од 7.000 муслиманских мушкараца и дечака", рекао је Меклоски, додајући да је убијање настављено и после 17. јула и да до новембра те године Муслимана више није било.

"То је био и заувек ће остати геноцид. Када будете чули наше доказе, и ви ћете доћи до истог закључка. Докази су надмоћни и неоспорни", подвукао је тужилац. Прецизирао је да је до сада из масовних гробница у околини Зворника ексхумирано 5.977 жртава и да је "већина идентификована".

О масовним стрељањима сребреничких Муслимана у рукама ВРС, током процеса ће сведочити 11 преживелих, српски војници који су учествовали у стрељању и покопавали жртве, официри ВРС који су признали кривицу, а биће приказано и обиље докумената, транскрипата прислушкиваних разговора и сателитских снимака локација злочина, најавио је Меклоски.

Генерал Младић је тужиочеве речи слушао безизражајног лица, гледајући испред себе и често записујући.

Заступник оптужбе подвукао је да се током процеса неће усредсредити на сам злочин, о којем постоји много доказа, већ на индивидуалну кривичну одговорност Младића.

"Младић ове злочине није починио сам", рекао је Меклоски, већ заједно са генералима из Главног штаба ВРС, попут Здравка Толимира, безбедносним официрима као што је Љубиша Беара, командантом Дринског корпуса Радиславом Крстићем, те заповедницима подређених бригада.

"Највећи део посла протеривања и убијања пао је на безбедносне официре Толимира, Беару" и друге, тврдио је тужилац.

"То су били људи који су починили наведене злочине. Није било паравојски и некотролисаних јединица, само ВРС", рекао је Меклоски, додајући да је у околини Сребренице деловала и мешовита јединица МУП РС и МУП Србије.

Тужилац је нагласио да је Младић био на терену око Сребренице и командовао од 11. до 14. јула 1995, али да је команду и контролу над својом војском остваривао и из Београда где је био од 14. до 16. јула.

"Само чврсто контролисана армија могла је да убије више од 7.000 људи за само четири дана, демонстрирајући притом невероватну дисциплину, организацију и војну ефикасност", констатовао је Меклоски.

Масовна убиства сребреничких Муслимана била су, како је рекао, "запањујући израз најгоре бруталности".

Младићеву одговорност за геноцид у Сребреници, тужиоци ће доказивати и заснивати и на доказима да је он "лично био на терену и умешан" у злочине, рекао је тужилац.

Приказан снимак Младићеве изјаве

Оптужба је у судници приказала снимак Младићеве изјаве у празној Сребреници, 11. јула 1995, да је град "поклања српском народу".

"Дошло је време да се после буне на дахије Турцима осветимо на овом простору", рекао је командант ВРС на снимку.

Тужилац Меклоски снимак је прокоментарисао речима: "Током пет дана после овог злослутног комантара, Младићеве трупе заробиле су и убиле више од 7.000 муслиманских мушкараца и дечака". Меклоски наставља уводну реч о делу оптужнице који Младића терети за геноцид у Сребреници и још седам општина у БиХ.

У првим појављивањима пред судом, почетком јуна и јула прошле године, Младић је одбио да се изјасни о кривици, али је оптужбе назвао "монструозним" и "гнусним". Председавајући судија Алфонс Ори, у складу са правилима суда, у спис је увео да је Младић изјавио да није крив.

Поред председавајућег Орија из Холандије, чланови расрпавног већа у процесу против Младића су још судије Кристоф Флиге из Немачке и Баконе Молото из Јужне Африке. Током доказног поступка, оптужба ће у спис увести изјаве 413 сведока, од којих ће се само 148 појавити у судници.

Искази већине сведока - који су веће сведочили на другим суђењима пред Трибуналом - биће, ради уштеде времена, уведени у доказе у писаном облику, а Младићеви браниоци Бранко Лукић и Миодраг Стојановић ће их затим унакрсно испитивати. Само седам сведока исказе ће дати "уживо".

За извођење доказа, тужиоци имају на располагању 200 радних сати.  Тужиоци ће, како су најавили, доказе изводити хронолошким редом - прво о прогону несрба широм БиХ и опсади Сарајева, затим о узимању војника Унпрофора за таоце и, на крају, о геноциду у Сребреници.

Одбрана је обавестила суд да неће изложити своју уводну реч све док тужилаштво не заврши свој доказни поступак. На почетку суђења, Трибуналу се неће обраћати ни оптужени Младић.

Браниоци су више пута упозоравали да нису спремни за почетак процеса, будући да им тужилаштво није на време обелоданило огроман доказни материјал. Све захтеве за одлагање суђења, судије су, међутим, одбиле.

Прву оптужницу против Младића, Трибунал је подигао 25. јула 1995, али је он на слободи остао до 26. маја прошле године, када су га власти Србије ухапсиле у Лазареву код Зрењанина. Пет дана касније, изручен је Трибуналу.

Оптужница Младића у 11 тачака терети за геноцид, злочине против човечности и кршења закона и обичаја рата.