Дела Народног музеја власништво Србије

Народни музеј у Београду саопштио да су сва дела у његовим збиркама "законито власништво Србије" и да је изненађен медијским написима у којима се инсинуира да у својим збиркама илегално држи дела познатих светских уметника.

Реагујући на писање агенције Ројтерс да су Србију тужили наследници једне француске уметничке колекције чија се дела наводно налазе у Народном музеју, национални музеј је саопштио да је збирка Ериха Шломовића - која је делом формирана од радова који потичу из колекције Амброаза Волара, а делом личним ангажовањем самог Шломовића - предата Народном музеју на старање 1949. године.

"Од тог тренутка она је доступна јавности, дела из збирке била су излагана на сталној поставци и у оквиру бројних тематских изложби, представљана је у оквиру разноврсних публикација, научно популарних филмова и других медија", наводи се у реаговању музеја.

У саопштењу се наводи и да су на истраживању самих дела из колекције радили и данас раде највећи светски стручњаци из модерне уметности, а да је колекција сегментарно била јавно приказивана и публикована у оквиру домаћих и иностраних пројеката од 1949. до данас.

"Народни музеј је увек истицао порекло дела, поштујући све професионалне стандарде, као и самог колекционара, који је први пут дела француских уметника из своје збирке представио јавности на изложби у Згребу 1940. године уз пратећи каталог у којем су била репродукована сва дела", наводи се у саопштењу.

Музеј подсећа да је збирка 1989-90 године још једном интегрално приказана у Загребу и да је "увек била јавна и њено порекло је увек било јасно и истицано".

Већи део збирке која броји 360 слика, цртежа и графика чине радови на папиру, а целокупна збирка се чува по највишим светским стандардима о заштити уметничких дела, уз сталан конзерваторско-рестаураторски надзор.

"Народни музеј доступношћу збирке, чувањем, представљањем и промоцијом дела из збирке Ериха Шломовића показује да нема говора о илегалном поседу збирке, која је законито власништво Србије", закључује се у саопштењу.

Иначе, агенција Ројтерс је пренела да су три француска наследника колекције од 429 уметнина, међу којима и дела сликара 19. века Реноара, Матиса и Дегаа, тужили Србију тврдећи да их је Народни музеј у Београду илегално држао од 1949. године до данас.

Чим је букнуо Други светски рат у Европи, део његове колекције пребачен је код Југословена Ериха Шломовића на чување. Међутим, Шломовић, који је био Јеврејин, убрзо је ухапшен и убијен у концентрационом логору 1943. године. Југословенска влада касније је реквирирала поменута уметничка дела и ставила их у Народни музеј, преноси Ројтерс.

Адвокати подносиоца тужбе тврде да је Народни музеј, који је дозволио излагање у иностранству неких од ових уметнина, и те како свестан њихове спорне прошлости.

"Прича 'Колекције Волар/Шломовић' и законске одлуке донете у Француској створиле су вишедеценијско комешање на међународној сцени и ниједан кустос нити директор музеја који држи ова дела не може бити несвестан те чињенице", написао је адвокат Франсоа Онора у тужби поднетој у среду, у коју је Ројтерс имао увид.

Поводом других 190 слика чији је власник био Волар, али које је касније оставио у Паризу Шломовић, Воларови наследници водили су судске спорове које су на крају и добили у жалбеном поступку 1996. године.

У тој колекцији, истиче Ројтерс, налази се читаво благо импресиониста и других дела 19. века, мртва природа Пола Гогена, литографије Пола Сезана и Мери Касат, више од 50 пастела и цртежа Едгара Дегаа, као и одређени број радова Пјер-Огиста Реноара чије су теме жене, плесачице и свирачи гитаре.

У колекцији се налазе и дела других великих сликара 19. века и почетка 20. века: Пјера Бонара, Камија Писароа и Мориса Утрила.