Љајић за гаранције Шешељу

Шеф Националног савета за сарадњу с Хашким судом Расим Љајић потврдио је да је послао писмо Трибуналу у којем је најављена могућност гаранција за привремено пуштање Војислава Шешеља на слободу.

У Трибуналу нису могли да потврде да ли је писмо стигло, а портпаролка Нерма Јелачић истиче да би, у складу с правилима суда, прво Шешељ писаним путем морао да затражи привремено пуштање на слободу.

Љајић је агенцији Танјуг рекао да је послао писмо судији Жан-Клоду Антонетију у којем је истакао да је Србија спремна да размотри захтев за гаранцијама за привремено пуштање лидера радикала на слободу, уколико то Трибунал буде захтевао.

Сам Шешељ, међутим, није формално и званично тражио те гаранције од државе. "Међутим, он је у својој завршној речи тражио да га Трибунал пусти на привремену слободу", додао је Љајић.

Руководићи се тим захтевом изреченим пред судским већем, али и чињеницом да је лидер СРС-а лошег здравственог стања, Љајић је, како је рекао, одлучио да се обрати председавајућем.

"Рекао сам да смо спремни да размотримо тај захтев за гаранцијама и сада очекујемо одговор", навео је Љајић.

Портпаролка Трибунала Нерма Јелачић није могла да потврди да је судија Жан-Клод Антонети добио то писмо. "Не могу да вам потврдим ту информацију с обзиром на то да Влада Србије обично такву кореспонденцију шаље приватним путем, а не као јавни документ", рекла је Јелачићева. 

Она је објаснила да Влада шаље гаранције "уколико оптужени затражи привремено пуштање на слободу, што Шешељ до сада није ниједном учинио у складу са правилима" Трибунала.

Јелачићева: Мора да постоји писани захтев

Према њеним речима, оптужени би требало да поднесе писани захтев за привремено пуштање за слободу, а судско веће, током разматрања тог захтева, тражи, поред осталог, и гаранције државе у којој би оптужени боравио за то време.

"Ја немам информацију да Шешељ намерава поново тражити привремено пуштање на слободу", рекла је Јелачићева.

Шешељ је у уторак, на крају завршне речи прошле седмице, затражио да му буде укинут притвор у којем се налази од 24. фебруара 2003. године и објаснио да за тај притвор не постоје разлози пошто не постоји опасност да би он могао да побегне нити да утиче на сведоке.

Веће председавајућег судије Жан-Клода Антонетија одбило је тај захтев уз образложење да лидер радикала није пружио довољно уверљиве доказе да би се вратио у Хаг на изрицање пресуде, да уз захтев није приложио гаранције власти ниједне земље, као и да није прецизирао земљу у коју би отишао у случају да буде пуштен на привремену слободу.

Веће је нагласило да Шешељ није дао ни личне гаранције, кауцију или уверавање да ће се појавити пред Трибуналом када буде позван, већ је у више наврата изрекао провокативне речи на рачун суда.

Судије су, такође, подсетиле да се против њега и даље воде поступци због непоштовања суда.

Хашки трибунал подигао је оптужницу против Шешеља у јануару 2003. године. Лидер Српске радикалне странке се 23. фебруара исте године добровољно предао и наредног дана изручен је Трибуналу где му је суђење почело у новембру 2007. године.

Шешељ је оптужен за ратне злочине на простору Хрватске, БиХ и Војводине од 1991. до 1993. године.

Тужилаштво је, у завршној речи, тражило да буде осуђен на 28 година затвора.