петак, 09.03.2012, 11:00 -> 16:00
Оптужница против "црвених беретки"
Тужилаштво за организовани криминал подигло оптужницу против осморице бивших припадника ЈСО због организовања оружане побуне 2001. године. Поред осталих оптужени су Милорад Улемек Легија, Душан Маричић и Звездан Јовановић. Одбачене кривичне пријаве против Војислава Коштунице и Аце Томића.
Због организовања оружане побуне "црвених беретки" у новембру 2001. године, Тужилаштво за организовани криминал подигло је оптужницу против бивших припадника ЈСО, сазнаје РТС.
Поред осталих оптужени су бивши команданти "црвених беретки" Милорад Улемек Легија и Душан Маричић, Звездан Јовановић који је убио премијера Зорана Ђинђића, потврдио је тужилац за организовани криминал Миљко Радисављевић.
На оптуженичкој клупи, осим њих, биће и бивши припадници те јединице Мића Петраковић, Владимир Потић, Веселин Лечић, Драган Крсмановић и Драгиша Радић.
Радисављевић је рекао да је кривична пријава против тадашњег председника СРЈ Војислава Коштунице и начелника Војно-безбедносне агенције Аце Томића одбачена пошто у току истраге није утврђено да је било ко, осим оптужених, учествовао у тој побуни, изузев убијеног вође "земунског клана" Душана Спасојевића, преноси Танјуг.
"Из доказа који су прикупљени у току истраге не може да се закључи да је у време побуне ЈСО 2001. године постојала идеја или план о каснијем атентату на премијера Зорана Ђинђића. Ова два догађаја повезују сами актери, јер су Улемек, Спасојевић и Јовановић у побуни Јединице и у атентату на премијера имали главне улоге", рекао је Радисављевић.
У том смислу, како је навео, о побуни може да се говори као о догађају, који је хронолошки претходио и, према томе, био увертира у каснији атентат на премијера.
"Приликом побуне, систем је показао све своје слабости. Било је лако годину и по дана касније, уместо на министре и начелнике, да се крене на самог премијера. Нажалост, систем је био неспособан да га заштити, а он сам немоћан да се од напада одбрани, тако да је трагедија била неизбежна", објаснио је Радисављевић.
Он је истакао да се закључци и квалификације наведени у оптужници заснивају искључиво на доказима и чињеницама, до којих се дошло у легално спроведеном поступку истакавши да у томе и јесте специфична улога тужиоца.
Наводи оптужнице
Оптуженима се ставља се на терет извршење кривичног дела оружана побуна из тада важећег Кривичног закона СРЈ.
Доказима прикупљеним у току истраге потврђено је да је од 9. до 17. новембра 2001. године ЈСО отказала послужност команди, повукла своје припаднике у центар у Кули, прекинула комуникације с командом и у више наврата одбила захтеве начелника ресора, министра унутрашњих послова и премијера Зорана Ђинђића, да прекине са побуном.
Истовремено, оперативни део Јединице борбеним возилима и наоружаним људством у два наврата је блокирао аутопут. На тај начин је, како се наводи у оптужници, врло јасно исказана спремност Јединице за примену насиља уколико се не прихвате њени ултимативни захтеви за смену министра полиције Душана Михајловића, начелника ресора ДБ-а Горана Петровића и његовог заменика Зорана Мијатовића.
Таквим поступањем Јединице, били су непосредно угрожени безбедност и уставни поредак земље, навео је тужилац Радисављевић.
Акција хапшења припадника ЈСО-а, за које се сумња да су учествовали у организовању побуне "црвених беретки", новембра 2001. године, започета је 20. септембра 2011. године.
Најпре су приведени су некадашањи помоћник команданта ЈСО задужен за контраобавештајни сектор, доцније припадник БИА Веселин Лечић (51), припадник Жандармерије Мића Петраковић (39) и жандарм из Противтерористичке јединице Владимир Потић (37).
Последњи из групе осумњичених, некадашњи припадник ЈСО-а, Драгиша Радић ухапшен је 29. септембра.
Улемек, Јовановић и Маричић налазе се у пожаревачком затвору, где издржавају вишедеценијске казне затвора звог убиства премијера Ђинђића и других злочина.
Оптужницом је предложено да се петорици окривљених продужи притвор у ком бораве од хапшења 20. септембра прошле године, док су тројица провооптужених Улемек, Јовановић и Маричић у затвору на издржавању вишедеценијских казни због других кривичних дела.
Побуна ЈСО-а
Побуна припадника ЈСО-а практично је почела 8. новембра 2001. године, односно непосредно после хапшења браће Ненада и Предрага Бановића, које је Хашки суд оптужио за ратне злочине почињене у логору Кератерм.
Њих су "црвене беретке" ухапсиле на пијаци у Обреновцу, а исте вечери пребачени су у притвор у Схевенингену.
Дан касније, "црвене беретке" отказале су послушност Ресору државне безбедности, а већина припадника те јединице повукла се са радних места. Касније тог дана, припадници ЈСО-а одржали су конференцију за новинаре, на којој су изнели своје захтеве, укључујући захтев за смену тадашњег министра полиције Душана Михајловића и доношење закона о сарадњи са Хашким трибуналом.
Током побуне "црвене беретке" блокирале су аутопут код Центра "Сава", у време кад је Милорад Улемек Легија требало да се појави пред Окружним судом као сведок у предмету "Ибарска магистрала".
Душан Михајловић је, наводно, чак и писано понудио оставку, коју је влада Зорана Ђинђића одбацила. У каснијем развоју ситуације, оставке су поднела двојица највиших званичника РДБ-а, начелник Горан Петровић и његов заменик Зоран Мијатовић.
Премијер Ђинђић, који је вест о побуни сазнао током посете Америци, одмах по повратку сазвао је састанак којем су присуствовали Михајловић, Петровић, Жарко Кораћ и тадашњи начелник Ресора јавне безбедности Сретен Лукић.
После састанка, Ђинђић и Чедомир Јовановић отишли су на преговоре у седиште ЈСО-а у Кули. Ђинђић није пристао да удовољи захтеву да смени министра полиције.
На чело Ресора државне безбедности, два дана пре краја побуне, именовани су Андреја Савић и Милорад Брацановић, кога је Специјални суд у Београду, касније осудио на две године затвора због непријављивања припреме убистава Ивана Стамболића и Вука Драшковића. Због непријављивања извршиоца тих дела, осуђен је на још две године затвора.
Андреја Савић и Сретен Лукић 17. новембра долазе у Кулу, чиме је стављена тачка на побуну "црвених беретки".
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 5
Пошаљи коментар