Сведок: Караџић је осуђивао злочине

На суђењу Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом, сведок оптужбе Роберт Ђурђевић изјавио је да му је Караџић средином јула 1995, пошто је Војска Републике Српске заузела Сребреницу, рекао да је то учињено по његовом наређењу.

Ђурђевић, који је српски исељеник у САД, рекао је да се то догодило током његовог сусрета са Караџићем, 14. јула 1995. године, у канцеларији председника РС на Палама. У то време, по оптужници која Караџића терети за геноцид у Сребреници, ВРС је већ стрељала заробљене муслиманске мушкарце у околини Зворника.

"Караџић ми је рекао да је напад на Сребреницу и Жепу спроведен по његовој Директиви број 7 и да је циљ био да се 'температура подигне до тачке кључања'", рекао је Ђуђевић. Он је навео да су му исто потврдили и високи званичници РС Никола Кољевић и Момчило Крајишник, после чега је био изненађен њиховим "једногласјем".

Директивом број 7, коју је потписао у марту 1995, Караџић је наложио ВРС да живот бошњачком становништву Сребренице и Жепе "учини неподношљивим кроз војну акцију и ускраћивање хуманитарне помоћи".

Наредио је војсци да пажљиво одмереним и промишљеним војним акцијама "створи неподношљиву ситуацију потпуне несигурности без икакве наде за опстанак и живот за становништво у Сребреници и Жепи".

Сведок је напоменуо и да је Караџић, док су разговарали, непрекидно пратио извештаје о Сребреници на телевизијама Си-Ен-Ен и Скај њуз .

Опис састанка са Караџићем из Ђурђевићевог детаљног дневника, тужиоци су увели у доказе.

Ђурђевић је изјавио и да је током боравка на Палама, 13. и 14. јула 1995. године, од Кољевићевог шефа кабинета чуо да је у Сребреници "нема више цивила, јер их је (командант ВРС Ратко) Младић већ одвео".

Караџић, који се брани сам, питао је Ђурђевића, током унакрсног испитивања, да ли је у време њиховог разговора стекао утисак да су он и Кољевић веровали да ће домицилно муслиманско становништво остати у Сребреници.

Уз потврдан одговор, сведок је рекао да је Кољевић желео да оде у Сребреницу и увери Муслимане да ће са њима бити добро поступано, све док 14. јула 1995. године није постало јасно да то није могуће, зато што је становништво већ било евакуисано из енклаве.

"Јесте ли тада чули икакве информације да су заробљеници убијени или би требало да буду убијени?", питао је Караџић, а Ђурђевић је одговорио одречно. Упитан да ли је тада стекао утисак да је Караџић "био склон томе да се убијају невини", сведок је казао да је Караџића раније чуо како осуђује злочине.

У додатном испитивању, заступник оптужбе питао је Ђурђевића да ли је икада чуо да је Караџић осудио масовна убиства заробљеника у Сребреници. "Не", одговорио је сведок.

Ђурђевић је посведочио и да му је Караџић говорио о неслагању са генералом Младићем и рекао да ће команданта ВРС морати да "пензионише".

Пре одласка на Пале, Ђурђевић се у јулу 1995 у Београду састао са начелником Генералштаба Војске Југославије који га је уверавао да је и даље у добрим односима за Младићем и ВРС, упркос санкцијама које су власти у Београду увеле против РС, због одбијања њеног руководства да прихвати мировни план међународних посредника.

Суђење Караџићу биће настављено сутра.

Бивши председник РС оптужен је и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање "плавих шлемова УН" за таоце, од 1992 до 1995. године.