Миловановић: Командовао само Караџић

Бивши начелник Главног штаба Војске Републике Српске Манојло Миловановић изјавио је на суђењу Радовану Караџићу пред Трибуналом у Хагу да нико није могао да командује том штабу осим Караџића, врховног команданта Оружаних снага РС.

Караџић који се брани сам, претходно је сугерисао сведоку оптужбе Миловановићу да је било двојства у командовању ВРС између њега - врховног команданта, и Главног штаба, и да је зато било и међусобних сукоба.

"Не, ми смо остали под вашом личном командом. Ви добро знате да нико није могао командовати Главним штабом ВРС осим вас", узвратио је Миловановић, који је био и заменик команданта ВРС Ратка Младића.

Миловановић је рекао да је стратегија ВРС током рата у БиХ била да где нема "непријатељског становништва, нема ни непријатељске војске".

"Стратегија ВРС била је да где нема домицилног становништва - нема ни војске. Једноставно, желели смо чисту ситуацију на одређеном простору", рекао је Миловановић док га је испитивао Караџић.

Миловановић је тим речима објаснио због чега је у Директиви број четири - коју је 1993. године он сачинио, а Караџић, као врховни командант потписао - наложио Дринском корпусу ВРС да "у Подрињу непријатељу наноси што веће губитке и да га присили да са муслиманским становништвом напусти подручје".

Према речима сведока, све три војске у босанском рату биле су "народне војске", што је значило да "кад нестане народа, војска не може да остане и повлачи се". 

Караџићу, ратном председнику РС, Трибунал суди по оптужници за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, геноцид у Сребреници и још седам босанких општина, терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање "плавих шлемова" УН за таоце, од 1992 до 1995. године.

Караџић је сугерисао да су Муслимани "ионако желели да иду", тврдећи да Директива број четири "није имала ефекта на цивиле" што је генерал Миловановић потврдио.

Он је истакао и да су муслиманске власти у Сарајеву злоупотребљавале цивилно становништво "за попуњавање простора", не дозвољавајући му да напусти градове.

Миловановић је рекао и да је ВРС на стратешком нивоу била "дефанзивна, одбрамбена војска, а на оперативном и тактичком нивоу офанзивна".

Задатак који је пред ВРС ставило политичко руководство, записан и у Уставу, био је, према његовим речима, "да одбрани заокружене српске територије и народ од понављања геноцида" из Другог светског рата.

Сведок је потврдио и да му је Караџић у пролеће 1993. године, из Женеве, где је био на преговорима, телефоном наредио да заустави офанзиву на Сребреницу, којом је спровођена Директива број четири. Томе се, такође из Женеве, противио командант ВРС Ратко Младић речима: "Нема стајања, улази у Сребреницу".

"Одлучио сам да станемо, не због вашег или Младићевог наређења, него зато што ми је командат Унпрофора Филип Моријом рекао да у Сребреници има 64.000 избеглица. Плашио сам се освете и покоља, а и сопствених губитака", објаснио је Миловановић.

Миловановић је оптужио генерала Моријона да је затим у оквиру споразума о извлачењу цивила из Сребренице у замену за пуштање Срба из Тузле, "извукао 12.500 војника из Сребренице, маскираних са нешто цивила", а да српско становништво није изашло из Тузле.

Током испитивања Миловановић је потврдио и да му је у периоду од 1993. до 1995. године Караџић три пута нудио да преузме команду над ВРС, али да је он то одбијао.

Последњи пут то је учинио у августу 1995. године, уз образложење: "Која би будала примила војску у широком повлачењу и прихватила да буде командант, па да после буде окривљена за губитак територије?".

Караџић ће унакрсно испитивање Миловановића окончати у понедељак.