Клинтон и Ширак блокирали хапшење Караџића

"Имали смо на претек информација где су бегунци, али увек би се испоставило да нека од те три земље, САД, Британија или Француска, блокира хапшење.

Некада би акцију хапшења блокирао лично Жак Ширак, други пут Бил Клинтон", рекла је Артманова за данашњи "Блиц".

Истакла је да говори на основу аутентичних изјава и докумената, уз напомену да база података коју је успела да сакупи није потпуна.

"Једноставно, не можемо веровати ни Београду ни Западу да нису могли да пронађу (Караџића) 13 година", каже Артманова.

Објашњавајући како је Караџић изгубио заштиту Запада, Артманова каже да је Вашингтон схватио да је он ван суднице препрека за будућност региона и да су САД извршиле додатни притисак да би се Србији омогућио што бржи приступ Европској унији након проглашења независности Косова.

Према њеним речима, с водећим челницима ЕУ договор је лако склопљен, али остала је Холандија као проблем, која се оштро противила тој намери уколико се Младић и Караџић не нађу у Хагу.

"Караџић или Младић, или обоје у Хагу, преостало је као једино решење. Вашингтон и Београд проценили су да има више штете ако је Караџић ван Хага, иако се он шаље у Хаг уз велики ризик", тврди Артманова.

Верује да хапшење Караџића никада није био проблем за Србију колико за Запад, за разлику од Младића, којег Хашки трибунал третира као чврсту карику злочина која повезује Београд и Босну.

За разлику од Младића, познато је да се Караџић дистанцирао од Београда, подсећа Артманова.

"Сада када је Караџић најзад ухапшен, он може пуно тога да исприча о тајним договорима који су довели до пада Сребренице. За западне велике силе његово сведочење представља велики ризик. До сада није било чврстих доказа да су западне земље предале Сребреницу у замену за сарадњу Срба на мировном процесу", каже Артманова и додаје да, ако ико може да зна о таквим тајним диловима, онда је то Караџић.

Напомиње да је Тужилаштво трибунала у више наврата дало Американцима тачне локације на којима се крио Караџић, али да они нису ништа предузели.

Артманова такође тврди да је бивши високи представник у БиХ Педи Ешдаун сменио шефа босанске тајне полиције Момира Мунибабића, који је био ефикасан у трагању за Караџићем.

Према њеним речима, шеф немачке дипломатије Јошка Фишер је 2006. рекао тадашњем Главном Тужиоцу Карли дел Понте да се, према извештају немачке тајне службе БНД, Ешдаун срео са Караџићем крајем 2004. године.

"Дел Понтеова је тражила извештај БНД-а како би с тим суочила Велику Британију, у нади да ће променити политику, али је Немачка одбила захтев", наводи Флоранс Артман.

Такође сматра да, уколико генерал ратко Младић не буде ухапшен у наредним недељама, или најкасније до краја године, никада му неће бити суђено у Хагу.