Прва оптужница за "Колубару"

Више јавно тужилаштво у Београду подигло је оптужницу за злоупотребе у рударском басену Колубара против бившег директора Драгана Томића (59) и још пет његових сарадника, због сумње да су малверзацијама са куповином више од 5.800 тона гвожђа оштетили то предузеће за 58,8 милиона динара, речено је Танјугу у том тужилаштву.

Против Томића, који је ухапшен крајем сепрембра прошле године по налогу Тужилаштва за организовани криминал води се још једна истрага пред Специјалним судом у Београду.

Он се у том поступку терети са још 27 осумњичених за злоупотребе приликом ангажовања грађевинских машина у "Колубари".

Осим бившег директора "Колубаре", оптуженицом Вишег тужилаштва терете се помоћник директора за комерцијалне послове Миливоје Ристић (55), заменик директора и директор од 2008. Владан Јовичић (50), помоћник директора за комерцијалне послове Радисав Ранковић (59), заменик директора Колубаре Милован Обрадовић (51) и директор предузећа "Инос сировине Лазаревац", које је до 2009. било друштвено, Милован Радисављевић.

Сви се терете за злоупотребу службеног положаја од јуна 2004. до децембра 2008. и запрећена им је казна до 12 година затвора.

Томић, Владан Јовичић и Радисав Ранковић су у притвору од септембра, а Ристић, Обрадовић и Радосављевић налазе се у притвору због истраге малверзација са гвожђем и тужилаштво је у оптужници предложило да им се продужи притвор.

У оптужници се наводи да је директор "Инос сировине" користио пријатељство са Томићем, Јовичићем и Обрадовићем и уговарао за куповину гвожђа ниже цене од тржишних, па је тако Колубара оштећена за 58.832.390 динара.

Спорни уговори

Руководиоци "Колубаре" се терете и да нису предузимали никакве мере према "Инос сировинама" због неплаћеног дуга за гвожђе.

Ристић је 17. јула 2004. потписао уговор са Радисављевићем за куповину 1.511.982 килограма гвожђа по цени од пет динара, иако је тада цена била 12 динара по килограму.

Следећи уговор 2. марта 2005. потписали су Томић и Радисављевић за куповину 857.654 килограма гвожђа, које је плаћено шест динара, иако је цена била 12 динара по килограму, наводи се у оптужници.

Они су потписали и анекс уговора 29. марта 2006. о куповини 1.321.755 килограма по цени од шест динара по килограму, иако је тада тржишно цена била 15 динара.

Томић и Радисављевић су следећи уговор, према наводима оптужнице, потписали 19. јануара 2007. о куповини 424.840 килограма по цени од девет динара, иако је права цена била 16 динара.

Уговор од 8. марта 2007. потписују Обрадовић и Радисављевић о куповини 1.004.892 килограма гвожђа по цени од шест динара по килограму, иако је тржишна цена била 16 динара.

Последњи спорни уговор према наводима оптужнице потписали су Радисављевић и у име Колубаре Јовичић и Ранковић. Тим уговором продато је 762.146 килограма гвожђа по цени од шест динара, иако је тржишна цена била 20 динара.

За Радисављевића се наводи да је са рачуна Инос сировина подигао 43.995.978 динара, од чега је 35.340.000 динара подигао без икакве основе и задржао за себе.