Сведок: Унпрофор спречен да прати конвој

На суђењу Радовану Караџићу пред Хашким трибуналом, холандски официр Роберт Франкен посведочио је да је Војска Републике Српске, пошто је заузела Сребреницу, спречила Унпрофор да прати конвоје којима су одведене хиљаде Муслимана.

Роберт Франкен који је јула 1995. године био заменик команданта холандског батаљона Унпрофор у Сребреници, сведочио је да избеглице из Сребренице "нису имале другог избора" него да прихвате евакуацију коју је Војска РС организовала дан пошто је 11. јула 1995. године ушла у тај град.

"Пред наступајућом војском босанских Срба, десетине хиљада избеглица потражиле су уточиште у близини базе Унпрофора, у Поточарима, а колона је успут била гранатирана", навео је сведок.

Франкен тврди да му је пуковник Радослав Јанковић из главног штаба ВРС недуго после пада Сребренице рекао да је заробљено 6.000 Бошњака, у време када их је још око 1.000 било око УН базе у Поточарима.

"Избеглице заправо нису имале другог избора, иако су у том тренутку ишле добровољно", напоменуо је Франкен.

Према његовим речима, Војска РС забранила Унпрофору да прати конвоје са избеглицама, пошто су холандски војници 12. јула 1995. испратили прва два конвоја из Сребренице.

Мајор Франкен је тог дана, како је рекао, добио наређење да "координира подршку евакуацији избеглица".

Командант Војске РС Ратко Младић обавестио је, истовремено, официре Унпрофора да међу стотинама Муслимана које су његови војници раздвојили од породица, тражи осумњичене за ратне злочине.

"Ти мушкарци били су затворени у 'белој кући' у Поточарима, пре него што су аутобусима одведени у правцу Братунца", навео је Франкен.

Сведок је рекао да је због спречавања Унпрофора да прати конвоје и злостављања заробљених Муслимана, протестовао код пуковника Јанковића, али без резултата.

Он је изјавио и да је 12-13. јула 1995. године "добио извештаје о погубљењима", а да је у бази Унпрофора у Поточарима од "болести и исцрпљености" умрло 11 бошњачких цивила.

Франкен је потврдио да је 17. јула на захтев пуковника Јанковића, потписао изјаву да је евакуација сребреничких Муслимана спроведена у складу са међународним конвенцијама.

"Пре напада на Сребреницу, Војска РС је у лето 1995. годне 'терорисала конвоје' са хуманитарном помоћи за становништво Сребренице, као и оне са горивом и опремом за Унпрофор", истакао је сведок, додавши да због тога холандски војници нису могли да обављају свој задатак. 

Српске снаге су, по његовим речима, више пута пешадијским оружјем и артиљеријом нападале ту енклаву под заштитом УН, као и базу "плавих шлемова".

Караџић: Контрола конвоја због шверца

Радован Караџић који се брани сам, у првом делу унакрсног испитивања је тврдио да је Вoјска РС контролисала конвоје да би прекинула шверц оружја, муниције и горива за трупе Армије БиХ у Сребреници.

Франкен је одговорио да за шверц није знао и да, ако га је било, холандски војници нису били умешани.

На Караџићево питање да ли је задатак Унпрофора био да одврати Армије БиХ од напада из енклаве, "убијања Срба и паљења села", Франкен је одговорио да холандске снаге нису могле да задрже акције 28. дивизије А БиХ.

Франкен је навео да је 28. дивизија имала "4.000-4.500 пешадинаца, нешто минобацача и један тенк Т-55 који је био у сабирном центру Унпрофора.

Караџић је тврдио да "Срби нису имали намеру да уђу у Сребреницу, а у јулу су ушли зато што се 28. дивизија била повукла и град је био празан".

Франкен је узвратио да "то није тачно" и да су се муслимански борци "пробијали натраг у град са линије сукоба" на којој су до 10. јула држали одбрамбене положаје, да би 11. јула ујутро кренули у пробој из Сребренице ка Тузли.

Караџић ће сутра завршити унакрсно испитивање Франкена.

Бивши председник РС оптужен је и за прогон Бошњака и Хрвата широм БиХ, за терорисање становништва Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и за узимање "плавих шлемова" УН за таоце у рату 1992-95 године.