Стручњаци не верују у пропаст евра

Ако се посматра вредност евра према долару у последњих неколико година, види се да је она на средини, рекао је гостујући у емисији Око Славко Царић, председник Извршног одбора Ерсте банке. Царић због тога сматра да ће та валута опстати. У супротном цена која би морала да се плати, како наводи, била би превисока.

И професор Факултета за економију, финансије и администрацију Михајло Црнобрња је оптимиста када је реч о опстанку европске валуте, иако признаје да је данас шанса за њену пропаст већа него пре годину дана. Верује да ће се о судбини евра одлучивати 9. децембра у Бриселу.

Иако је тешко предвидети шта ће тачно бити, они који имају штедњу у еврима не би требало да брину. Царић објашњава да увек постоји могућност да се штедња конвертује у неку другу валуту.

Иако Србија није део еврозоне, тамошња дешавања мора да прати. Последице кризе биће, кажу гости Ока, смањење извоза, смањење производње, повећање незапослености и пад страних инвестиција.

Да би се то превазишло требало би, објашњавају, смањити обавезну резерву, узимати новац од међународних финансијских инвестиција и подстицати штедњу.

Потпредседница Владе Верица Калановић, каже да зна да су највећи проблеми привредника недостатак новца, скупи кредити и сива економија и додаје да Влада ради на доношењу мера које би олакшале пословање. Сматра да досадашње мере нису дале очекиване резултате и да нису биле довољно храбре.

Иако се још не зна какав ће бити буџет за наредну годину, у њему би морала да се нађу средства за помоћ привреди, додаје Калановићева.

Потпредседница Владе пре свега мисли на субвенције за куповину домаћих производа и за инфраструктуру, а ни подршка инвеститорима не би смела да изостане.

Калановићева каже да ће до краја године бити завршен предлог закона по којем ће и јавна предузећа бити у обавези да своја дуговања плаћају у року од 60 дана.