Киша спас за пшеницу

У житородним рејонима, пољопривредници су пшеницу углавном посејали на време. Према проценама стручњака Инсититута за ратарство у Новом Саду, на тим парцелама могу се и очекивати добри приноси. 

Негослав Падејски из Перлеза код Зрењанина већ недељама обилази њиве, гледајући час у небо, час у земљу. Пшеницом је засејао 60 хектара, уложио је по хектару око 40.000 динара. Сада је већ озбиљно забринут за своју инвестицију.

Негослав Падејски из Перлеза код Зрењанина каже да је у њиховом атару било само пет литара падавина након сетве пшенице.

У Републичком хидрометеоролошком заводу истичу да је овог месеца пало само два литра кише по квадратном метру, што до сада није забележено. Још од августа није било обилнијих падавина које би значајније повећале влагу у земљишту.

Пре две године у периоду октобар-новембар пало је 165 литара воденог талога, прошле 117, а ове у истом периоду само 35 литара по квадратном метру.

"При оваквим неповољним условима влаге усеви се веома тешко развијају, успорено је ницање и развој култура", рекао је Срђан Милакара из РХМЗ Београд.

Према подацима Института за ратарство у Новом Саду, до сада је пшеницом посејано скоро пола милиона хектара. Проблем је, међутим, што више од половине ораница није засејано на време, па је питање какав ће род бити на тим њивама.

Доктор Србислав Денчић из Института за ратарство Нови Сад каже да је пшеница засејана у оптималном року која је посејана у октобру од ње се може очекивати четири, пет па и више тона.

"Док пшеница која је посејана ван оптималног рока после првог новембра може да догура уз оптималну агротехнику 3,5 до 3,7 тона по хектару", каже Денчић.

Ипак, стручњаци тврде да је пшеница изузетно отпорна биљка и да се може очекивати да ће жетеоци на лето у силосе сместити довољно хлебног зрна за домаће потребе.