Зелена градња штеди

Србија троши трећину више енергије за грејање од европског просека. Један од разлога је што је скоро 90 одсто зграда у Србији енергетски неефикасно, односно грађене су тако да расипају енергију.

Зелена градња доприноси смањењу 40 одсто потрошње воде, за трећину смањује емисију угљен-диоксида, за 70 одсто умањује количине отпада и до 50 одсто смањује потрошњу електричне енергије.

Начин градње ће се могуће променити ако буде слуха за ентузијасте попут победника студентског конкурса "Урбане оазе", за најбоље идејно решење зелених кровова и вертикалних башти. Вертикалну башту студенти су замислили на згради поште у Змај-Јовиној улици, а зелени кров на Дому омладине.

"Овим системом се ваздух додатно чисти и боља је термоизолација", каже Мина Радић, студент архитектуре Универзитета "Унион".

"Та површина зеленог крова служиће да смањи губитке енергије, да се, просто, боље изолује и зими и лети", каже Жељко Ивковић, студент Архитектонског факултета.

Једна од идеја јесте и освежавање простора на аеродрому помоћу алги.

"Постоји систем узгајања алги, од светлости и угљен-диоксида који испуштају путници, који се постави на плафон. Алге користе то да би расле, самим тим освежавају тај простор и уз употребу савремених технологија тај простор може и да се осветли. Служи за освежавање простора и прочишћавање ваздуха", каже Вукашин Николић, студент Архитектонског факултета у Београду.

Скупља, али исплатива градња

Према западним студијама, зелена градња је скупља за 10 до 20 одсто, али је дугорочно исплатива.

"Ми снажно подржавамо иницијативу и предлажемо да све постојеће зграде које чине 85 посто стамбеног фонда у Србији приликом реконструкције, адаптације, да се на њима обавезно примене мере енергетске ефикасности. И сигурни смо да ће бар 30 одсто енергије на тај начин бити уштеђено", каже Бојан Ковачић, Агенција за енергетску ефикасност Србије.

У свету је испуњавање стандарда енергетске ефикасности обавезан предуслов да би се нешто градило.

"Станари су вољни да плате већу цену да би живели у зеленој згради. Они цене ниже оперативне трошкове због ефикасног коришћења енергије као и воде, као и бољи еколошки квалитет унутар зграде и аустралијска регулатива то подстиче", каже Аустралијанац Марлон Кобакер.

Уколико је зграда грађена по принципима одрживе градње, што је, на неки начин, повратак природи на савремен начин, она ће дуже трајати, а како су показала истраживања, они који живе у зеленој згради, за трећину су здравији.