Резервни план за јавни дуг

Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић рекао је да би Србија требало да почне озбиљно да разрађује алтернативне планове у случају да финансирање јавног дуга у наредном периоду буде под неповољнијим условима него што се то првобитно очекивало услед кризе јавног дуга у земљама ЕУ.

Шошкић је у излагању на Скупштини Привредне коморе Србије подсетио да је Немачка на међународном тржишту продала само две трећине обвезница којима финансира свој јавни дуг, што је врло озбиљан сигнал да финансирање јавног дуга у Европи, у свим земљама, укључујући и Србију "долази под знак питања".

"Ситуација у којој кредитна најквалитетнија земља емитент у Европи има проблем да прода обвезнице којима финансира јавни дуг ствара потребу да сви пораде на томе да се на ту врсту кризе припреме", истакао је гувернер.

Према његовим речима, то је знак да Европа мора врло озбиљно да потражи решење које ће дати резултате по питању раста поверења међународне инвестиционе јавности.

Шошкић је прецизирао да би у Србији алтернативни план за финансирање јавног дуга требало да почне да разрађује Министарство финансија.

"Нико није почео да ради на томе, не само у нашој земљи него и у другим земљама, јер се ово није очекивало и ово је јасна порука међународне инвестиционе јавности да се криза реши што пре", рекао је Шошкић.

Довољно новца за финансирање привреде

Гувернер каже да банке имају довољно новца за финансирање привреде и да није потребно снижавање стопе обавезне резерве банака, посебно због тога што нема гаранције да би тако ослобођена средства отишла у кредитирање развојних пројеката.

Шошкић је истакао да има довољно новца на рачунима банака, али да НБС нема право да говори пословним банкама да дају кредите предузећима, јер су оне слободне и тржишно оријентисане.

Гувернер је навео и да би спуштање обавезне резерве на девизне изворе финанирања банкама послало поруку да наставе да се ризично финансирају и да преносе валутни ризик на крајње кориснике, односно привреду и грађане.

Нагласио је и да би смањење обавезне резерве довело до монетарне експанзије, у ситуацији када је инфлација већ изнад горње границе циља.

Шошкић је нагласио да је финансијски систем већ довољно ликвидан и да није потребно убризгавање додатне ликвидности и подсетио да постоје и други механизми за финансирање развојних пројеката, као што је оснивање развојне банке, која би требало да почне рад почетком наредне године.

Бугарин: Година пуна изазова

Наредна година неће бити лака, биће пуна изазова, па Влада Србије и све друге институције морају да усмере своје напоре на заустављање негативних трендова светске економске кризе, изјавио је председник ПКС Милош Бугарин.

Бугарин је, на седници скупштине ПКС, истакао да је неопходан стратешки дијалог привреде и представника власти како би се што брже и ефикасније пронашла прихватљива решења.

Према његовим речима, кључни правци економске политике до 2016. године треба да буду усмерени на отклањање дисбаланса између запослених у привреди и државном сектору, запослених и незапослених, запослених и пензионера, као и развијених и неразвијених региона.

Указао је на препоруке Првог српског парламента предузећа које се односе на неопходност смањења инфлације, стабилност курса, реформе јавног сектора, решење проблема неликвидности привреде, пореску реформу, што би требало да допринесе стварању повољног привредног и инвестиционг амбијента.