Јапански зајам ЕПС-у

Влада Јапана одобрила је "Електропривреди Србије" зајам вредан 26 милијарди 250 милиона динара за изградњу постројења за одсумпоравање у Термоелектрани "Никола Тесла А" у Обреновцу.

Споразум о зајму потписали су у Обреновцу генерални директор "Електропривреде Србије"  Драгомир Марковић и стални представник Јапанске агенције за међународну сарадњу (ЈИЦА) Сатору Куросава.

На свечаности су потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић и амбасадор Јапана у Србији Тошио Цунозаки потписали и разменили ноте између влада двеју земаља.

Кредит за изградњу постројења за одсумпоравање димних гасова у ТЕНТ представља највећу инвестицију у области заштите животне средине у Србији.

Јапански кредит који ће ЕПС добити биће међу најповољнијим, пошто је каматна стопа 0,6 одсто годишње, са роком отплате од 15 година у који је укључен грејс период од пет година.

Реализација тог пројекта допринеће минимизирању негативних утицаја производње у термоелектранама, значајно ће смањити емисију сумпорних оксида и усагласити граничне вредности емисије сумпор-диоксида са стандардима Европске уније.

Потписивању споразума у Обреновцу присуствовали су и председник општине Обреновац Жељко Јоветић и директор ТЕНТ-а Петар Кнежевић.

Кредит који ће ЕПС добити за реализацију еколошког пројекта у обреновачкој термоелектрани део је Програма јапанске владе за материјалну и техничку помоћ неразвијеним државама за њихов економски и социјални развој.

То је први такав кредит који ће Влада Јапана одобрити Србији, а биће реализован преко ЈИЦА.

Укупна вредност пројекта је 300 милиона евра, а преосталих 15 одсто средстава обезбедиће ЕПС.

Изградња постројења ће почети до краја 2012. године, а требало би да траје од две и по до три године.

Пројекти одсумпоравања димних гасова су међу најзначајнијим пројектима које ЕПС треба да реализује у оквиру приближавања стандардима пословања у ЕУ.

ЕПС би требало до 2017. године да уложи око пола милијарде евра за пројекте за одсумпоравање у ТЕ "Никола Тесла" А и Б и "Костолцу Б", а укупно 1,2 милијарде евра у све еколошке пројекте, с обзиром на то да се око 30 одсто законодавне регулативе која треба да буде хармонизована са законима ЕУ односи на област заштите животне средине, од чега се 70 одсто тих обавеза односи на ЕПС.