Банатски Двор пуштен у рад

Председник Управног одбора руске компаније "Гаспром" Алексеј Милер пустио је званично у рад подземно складиште гаса Банатски Двор, у присуству председника Србије Бориса Тадића и директора "Србијагаса" Душана Бајатовића.

Председник Тадић рекао је да отварање подземног складишта гаса у Банатском Двору показује да је одлука о стратешком партнерству са "Гаспромом" била исправна.

Тадић је рекао да Србија може поново бити важно енергетско чвориште у југоисточној Европи.

Према његовим речима, сарадња са руским компанијама само ојачава међународну позицију Србије, која је заинтересована за проширење сарадње са руским, али и са свим компанијама из света.

"Имали смо штете због тога што тада нисмо имали пуне капацитете гасног складишта, сада их имамо. Грађанима смо обећали да ћемо завршити тај посао и, ево, завршили смо га у сарадњи Србијагаса и Гаспрома", рекао је Тадић у Банатском Двору.

Тадић верује да ће "Србијагас" успети да се избори са економским тешкоћама и да ће у наредном периоду доћи до нових инвестиција у развој, не само у домену нафте и гаса, већ и у области производње електричне енергије.

Директор "Србијагаса" рекао је да ће у енергетски сектор Србије бити инвестирано око пет милијарди евра, ако успешно буду реализовани сви планирани пројекти у оквиру српско-руске сарадње у енергетици.

Милер: "Јужни ток" без одлагања

Приликом пуштања у рад складишта гаса, Милер је рекао да ће изградња гасовода "Јужни ток" почети 2013. године, да ће бити завршен до краја 2015. године и да неће бити одлагања у реализацији тог пројекта.

Милер је рекао да је почетак рада Банатског Двора први објекат у оквиру пројекта "Јужни ток". Челник "Гаспрома" указао је на заинтересованост "Гаспрома" да инвестира у изградњу гасних централа у Србији, а да је "Гаспром банка" спремна да отвори филијалу у Србији.

Алексеј Милер је најавио наставак инвестиција у Србију, а један од планираних пројеката су електране на гас. Милер је рекао да у првом кварталу 2012. треба очекивати мањи пад цене гаса, али није прецизирао колико ће бити појефтињење.

Председник Србије каже да ће се разговори о "Јужном току" водити и у будућности, јер одлуке треба да донесу како руске енергетске компаније, тако и политичко руководство те земље.

Тадић је нагласио да ће, кад год буде био грађен гасовод кроз Србију, један крак ићи ка Босни и Херцеговини.

Према речима Душана Бајатовића, "Јужни ток" ће сигурно пролазити кроз Србију, и то у планираној дужини од око 470 километара.

Сигурно снабдевање енергијом

Банатски Двор има активну запремину од 450 милиона кубних метара и максималну продуктивност у процесу извлачења од пет милиона кубних метара на дан.

Објекат је стављен у комерцијалну употребу 1. октобра, а као заједничко улагање "Гаспрома" и Србијагаса" важно је за обезбеђивање сигурног снабдевања енергијом у Србији, као и за испоруку природног гаса из Русије, ако се узме у обзир примена пројекта "Јужни ток".

Сарадња "Гаспрома" и "Србијагаса" на изградњи Банатског Двора развија се на основу договора влада двеју држава о сарадњи у индустрији нафте и гаса, који је склопљен између Русије и Србије 25. јануара 2008. године.

Договор о формирању заједничког пројекта складишта Банатски Двор, између "Гаспром Експорта", "Гаспром Германиа" и "Србијагаса" потписан је у октобру 2009. године.

Заједничко предузеће, у коме "Гаспром" има удео од 51, а "Србијагас" 49 процената, задужено за изградњу и експлоатацију подземног складишта, регистровано је у фебруару прошле године.

Нова командна сала у Рафинерији нафте "Панчево", коју је пустио у рад Алексеј Милер, у оквиру постројења за хидрокрекинг и хидрообраду, биће центар управљања производним процесима модеринизованог комплекса.

Генерални директор НИС-а Кирил Кравченко и министар економије Небојша Ћирић потписали су Споразум о стратешком партнерству у области повећања ефикасности производње и финансијске стабилности панчевачке "Петрохемије".

Модернизација Рафинерије нафте "Панчево", вредна око 500 милиона евра, почела је јуна 2009. године и треба да буде завршена до краја 2012. године.