Појефтињују кредити?

Кредити у земљи ће појефтинити, делом због смањења референтне каматне стопе НБС, али и због нешто боље позиције премије ризика земље у односу на државе у окружењу, процењују у Народној банци Србије.

Референтна каматна стопа ће се снижавати и у наредном периоду, најавио је вицегувернер НБС Бојан Марковић на конференцији за новинаре, додајући да је она са 12,5 пала за шест месеци пала на 10 одсто.

Марковић је истакао да на то колико ће појефтинити кредит утичу три фактора - референтна каматна стопа, ризик земље, али и ризик појединца који узима кредит.

"Не значи да ће каматне стопе бити смањене за сваког појединца", рекао је Марковић и навео да је НБС у нешто бољој позицији него друге земље, јер су камате у Србији иначе доста високе, што отвара већи простор за монетарну интервенцију.

Марковић је навео да је учешће проблематичних кредита у укупним зајмовима 18,8 одсто, али је нагласио да више треба гледати на структуру тих зајмова. Велики број проблематичних позајмица је из периода од пре десет година и они не представљају реално стање, због чега треба тражити начин за њихово отписивиње.

У НБС су подсетили да је Србија у много бољој ситуацији од других земаља у окружењу, наводећи податак да је од 2008. до јуна 2011. године, већи раст учешћа проблематичних кредита био у Бугарској 11 одсто, Мађарској 9,4, Словенији 9,9, док је у Србији тај раст износио 7,4 одсто.

Ризик Србије као земље који утиче на цену кредита, нешто је лошији него у Италији, на сличном је нивоу на којем су Хрватска и Мађарска, а стојимо много боље од Португала.

Вицегувернер је навео и да ће инфлација у Србији наставити да пада, а у октобру је била 8,7 одсто. До пада инфлације, нагласио је вицегувернер, довешће смањење цена хране, а очекује се и да ће раст регулисаних цена у 2012. години бити спорији него ове године.

Марковић је навео да је НБС пројектовани овогодишњи раст бруто-домаћег производа (БДП) смањила са 2,5 на око два одсто, на основу очекивања стагнације економске активности у еврозони.

Он је казао и да је динар стабилан највише због страних директних инвестиција, пре свега белгијског Делеза и италијанског Фиата. Стране директне инвестиције у првих десет месеци, како је данас речено у НБС, процењене су на 1,5 милијарду евра.