Предузетничке јадиковке

Мисија Међународног монетарног фонда данас завршава посету Београду и прву проверу да ли се Влада придржава договорене економске политике. Због све лошије ситуације у свету, очекује се да ће ММФ, попут Народне банке, прогнозу раста српске привреде у 2012. години, са три, смањити на 1,5 одсто.

Директор компаније "Металац" у Горњем Милановцу Драгољуб Вукадиновић сматра да нова криза неће бити као она из 2008. године и да се може очекивати раст, а не пад.

Драган Ђуричин са Економског института каже да је врло важно да Србија оствари какав-такав раст. "Педале бицикла морају да се врте да бициклиста не би пао", сликовито описује Ђуричин и додаје да je проблем српске економије раст са смањењем запослености.

Незапосленост од 23 одсто, прескупи кредити и пад производње нису једино што смета домаћим привредницима, а и онима који би да улажу код нас - ту је и права збрка прописа и предуги судски спорови.

"Имате ситуацију да возите аутобус од Београда до Новог Сада, где вам стоје знаци од пре 50, 30 и 10 година. Испрекидане линије које је неко цртао стоје од раније, имате и нове линије, а имате аутопут, зауставља вас полицајац како му падне на памет - тако данас изгледа вођење фирме", описује Миродраг Костић, власник "МК Групе".

Парнични поступци, у просеку, трају годину и девет месеци. На извршење пресуде често се чека и дуже. Зато се већина привредника за наплату потраживања и не обраћа суду, па земља има лошу репутацију код инвеститора.

То ће се, обећава министарка правде, променити већ почетком наредне године, када ступе на снагу нови закони - о парничном поступку и о извршењу.

"Више никада не смемо дозволити да поступци трају 20 година и стварају климу несигурности и неизвесности. По закону, парнице не би требало да трају више од две године у најсложенијим предметима", наводи министарка правде Снежана Маловић.

"Извршења су била рак рана српског правосуђа због недопустивог трајања", каже министарка.

Уз нове законе, привредници се надају да ће и у Србији ускоро бити непријатно дуговати, као и да ће имена оних који упропасте фирме бити на црним листама.

Требало би да се убрза и решавање судбине предузећа у стечају - сада их има 270, а оних чији су рачуни блокирани, више од 23.000.