НБС прати токове кризе

Вицегувернер Народне банке Србије Бојан Марковић изјавио је да су криза у појединим, периферним земљама еврозоне и њене последице по Србију тема врло озбиљних анализа и сценарија у централној банци.

Марковић је, у изјави Танјугу, истакао и да је последње снижење референтне каматне стопе са 10,75 на 10 одсто, било нешто значајније него што је тржиште очекивало, управо као реакција на све оно што се дешава у еврозони и последице које та дешавања имају по српску економију.

Према његовим речима, о кризи у неким земљама еврозоне и могућим последицама на Србију разговара се и са мисијом ММФ-а, која у Београду борави до 15. новембра, поводом прве ревизије аранжмана из предострожности са нашом земљом.

Вицегувернер је нагласио да је оптимиста поводом исхода тих преговора и очекује њихов успешан завршетак, а када се ради о монетарној политици главна тема разговора са ММФ-ом је враћање инфлације у оквире постављеног циља "и ту евидентно имамо добре резултате.

Марковић је подсетио да је инфлација у Србији на силазној путањи, у септембру је била 9,3 одсто, а у октобру је пала на 8,7 одсто и очекује се да ће се тај пад наставити и да ће инфлација у првом тромесечју наредне године бити у границама циља.

Говорећи о изради републичког буџета за наредну годину, Марковић је указао да ће уколико фискална политика остане у оквирима фискалних правила и Закона о буџетском систему, то омогућити мање рестриктивну монетарну политику и оставити јој више простора да реагује на успоренији раст економске активности који се очекује услед кризе у еврозони.

"Уколико би фискална политика била експанзивнија, излазила ван Закона о фискалној одговорности, то ће онда оставити мање простора монетарној политици да реагује на успоренију економску активност", истакао је вицегувернер.