Није рекет, него пракса

Накнада коју произвођачи-дистрибутери плаћају приликом увођења новог производа у понуду у супермаркетима уобичајена је пракса код свих трговинских ланаца, речено је агенцији Танјуг у Привредној комори Србије (ПКС), док већи трговци нису желели да коментаришу тврдње да узимају рекет за убацивање производа на своје рафове.

У комерцијалним уговорима постоји "улиставање", као накнада коју произвођачи-дистрибутери плаћају, и то није ништа ново, већ је пракса од доласка страних трговинских ланаца, већ десетак година, објашњавају у Удружењу за трговину ПКС.

У Удружењу истичу да су такво тумачење добили од већих трговинских ланаца, а поводом изјаве потпредседнице владе Верице Калановић, да мала и средња предузећа у Србији морају да плаћају рекет, како би им се производи нашли на рафовима супермаркета.

Тумачи се, да је накнада за "улиставање" накнада за покриће трошкова трговине приликом увођења новог производа, односно приликом првог уласка новог производа у продају.

У Удружењу за трговину напомињу и да није реч о периоду од неколико месеци за који се плаћа "улиставање", већ све време док се продаје тај произовод, чак и неколико година, и кажу да висина накнаде вероватно варира од предузећа до предузећа.

Потпредседница Владе Србије Верица Калановић изјавила је раније Танјугу да мала и средња предузећа у Србији морају да плаћају "рекет" како би им се производи нашли на рафовима великих трговинских ланаца.

Она је упозорила на монополску улогу великих трговинских ланаца најављући да ће влади указати на тај проблем, а да ће у парламенту то питање покренути посланичка група Уједињени региони Србије.

Калановићева је рекла да је током састанка са привредницима Трстеника и околине чула од њих да велики трговински ланци "наплаћују од сваке фирме 150 до 300 евра за "улиставање", односно убацивање производа на своје рафове, за период од неколико месеци".

Потпредседница владе за привреду и регионални развој је истакла да је то "недопустиво" и да би држава требало да јача позицију домаћих производа на тржишту.

"Неки од привредника имају више од 100 производа и ако плате по 300 евра улиставање постављају себи питање - да ли уопште треба да раде", нагласила је Калановићева, додајући да мале фирме не могу да издрже такве намете.