Северни ток не ремети Јужни

Русија је пуштањем у рад "Северног тока" ојачала доминатну енергетску улогу на тржишту, а Европа је добила и други правац снабдевања гасом, због чега земље северозападне Европе могу да забораве на гасне кризе.

Са "Северним током", Немачка је обезбедила директан доток руског гаса. Вишеструко може повећати складишне капацитете које већ има по читавој Европи. Гасоводи Северни и Јужни ток треба да обезбеде додатних 120 милијарди кубних метара гаса годишње.

Генерални секретар Удружења за гас Србије Војислав Вулетић каже да ће природни гас бити све траженији, јер нуклеарну енергију може да замени само природни гас.

За неке Европа је већ осигурала снабдевање. Поред "Северног тока", ту су и плутајући терминали течног природног гаса, као и производња из уљних шкриљаца. "Јужни ток", кажу у Удружењу, користиће само земљама кроз које ће пролазити, међу њима је и Србија.

Директор Инвестиционе компаније "Цитадел" Милутин Николић каже да земље Јужне Европе имају другу врсту рачуна.

"Оне размишљају о снабдевању сопственог тржишта гасом, али размишљају и о одређеним приходима који тај 'Јужни ток' треба да им донесе у смислу трансвера ка западној Европи", каже Николић.

Без измене планова

Из "Гаспрома" поручују да од "Јужног тока" не одустају. Пројекат подржава и руски премијер Владимир Путин.

План је да градња почне најкасније 2013. године, а да гас потекне 2015. Ипак, стручњаци различито гледају на његову будућност.

"Проблеми у вези са 'Јужним током' су политички. Јужни ток треба да прође кроз низ земаља од којих су многе доста нестабилне. Постоји конкуренција 'Јужном току' у виду гасовода 'Набуко'", каже Николић.

"Говорити о 'Набуку', то је нешто за шта је 1996. године направљен пројекат, а сада је 2011. година. Петнаест година ништа није урађено на том пројекту. 'Набуко' предвиђа да снабдева Европу гасом из Ирана, а видите каква је сада политичка ситуација", каже генерални секретар Удружења за гас Србије Војислав Вулетић.

Требало би да одлука о томе да ли ће се градити "Набуко" буде позната до краја године. Акционари "Јужног тока" били су ипак бржи – у септембру су основали компанију.

У "Јужном току", половину власништва има "Гаспром", а половину италијански ЕНИ, француски ЕДФ и немачки БАСФ. Најављују да ће ускоро објавити и комплетну студију пројекта.