Први тест за нови аранжман

У Београду ће у среду почети званични разговори са делегацијом ММФ-а коју, уместо досадашњег шефа делегације Алберта Јегера, предводи виши стални представник ММФ-а за централну и источну Европу Марк Ален.

Кључни услов за прихватање прве ревизије аранжмана из предострожности вредног око милијарду евра биће поштовање договореног лимита за буџетску потрошњу и фискалних правила у идућој години.

Својевремено, главни проблем српске економије било је реструктурирање јавних предузећа и смањење спољнотрговинског дефицита.

Изазови за српску економију делимично су се променили. Овога пута циљ разговора је да се аранжманом Србија обезбеди од лошег утицаја нове економске кризе и да се побољша инвестициона клима у Србији.

"Очекује се неколико одоговора, од којих у први ред по приоритетима треба ставити питање нашег буџета, односно смањење буџетског дефицита са 4,5 на 3,9 одсто, затим друго питање је учешће јавног дуга у друштвеном производу, јер смо, према подацима Министраства финансија, дошли до законског максимума од 45 одсто", каже Владимир Круљ професор ФЕФА.

Економисте не брине висина дуга у друштвеном производу, већ брзина задуживања Србије у протекле три године, посебно јер привреда нема заштиту јаких фондова Европске уније.

"Овде је само питање да ли то што се генерисао дуг, има перспективу да се враћа. Водеће земље, Немачка Француска, и већина мањих су са 60 одсто дуга 2007. и 2008. године  премашиле 80 или 100 одсто", каже економиста Мирослав Здравковић.

Ниво банкарских кредита је у овој години стагнирао, а у другом тромесечју чак и падао. Ако се зна да када расте ниво кредита расте и потрошња и друштвени производ земље, банкари највише страхују од тога како ће наша економија и грађани сачекати нову кризу.

"То је криза, то је један благи раст који наша економија има и који се очекује у будућности и који, једноставно, не даје могућности за превише нових радних места, нити превише могућности за оживљавање привреде", рекао је банкар Петар Грујић.

"То је нешто што наши грађани осећају, и када улазе у кредите сигурно улазе са страхом, тако да кредите узима само онај ко је апсолутно сигуран да посао може да одржи у будућности", објаснио је Грујић.

Будућност српске економије у великој мери зависи и од брзине опоравка највећих спољнотрговинских партнера, па је тренутно, осим у наше двориште, пажња усмерена и на проблеме у Европској унији.