Грчки сценарио не прети региону

Нема опасности да се грчки сценарио догоди и Србији, али се утицај дужничке кризе на регион не може избећи, кажу економисти. Нас муче наше бриге: недовољан раст привреде, незапосленост, недостатак новца, а дугови су углавном на граници дозвољеног.

Са уложених 2,5 милијарди евра Грчка је једна од највећих инвеститора у Србији, посебно у банкарском сектору.

Међусобна трговина расте већ десет година и лане је премашила 400 милиона евра. То би криза могла да поквари.

"Стицајем околности, имам рачун у Војвођанској банци коју је купила грчка банка. Смањено је радно време са 19 на 17.30, а смањен је и број запослених, што су директни утицаји кризе. С друге стране, видимо предузећа која се извлаче из бизниса", каже Љубодраг Савић са Економског факултета.

За сада, ниједна грчка компанија није отишла из Србије, кажу у Влади.

Екомисти упозоравају да је индиректни утицај грчке кризе на Србију далеко већи кроз ширење кризе на ЕУ, која је наш главни спољнотрговински партнер.

Михајло Црнобрња са Факултета за економију, финансије и администрацију каже да је могуће очекивати много већи утицај почетком следеће године.

Грчка криза највише је уздрмала једину бившу југословенску републику чланицу Европске уније.

И док Словенци планирају доношење Интервентног закона којим ће ограничити јавне финансије, Хрвати су задовољни што њихове банке нису куповале грчке обвезнице и не очекују потресе, чак и у случају да Грчка не прихвати европски пакет помоћи.

Иван Ловриновић са Економског факултета у Загребу оцењује да ће од грчке кризе највише штете имати француске и немачке банке, јер су оне највише кредитирале Грчку.

"После тога, последице ће осетити сви остали, па тако и Хрватска, јер ће имати отежано инострано финансирање које ће, самим тим, постати скупље", каже Ловриновић.

Дугови држава у региону опасно су се приближили критичним границама, па економисти упозоравају да би за годину-две могли настати проблеми са отплатом зајмова.

У сваком случају, излазак из кризе зависиће од опоравка Европске уније. Да разлога за радовање нема рекла је немачка канцеларка проценом да ће Европи за опоравак требати бар цела једна деценија.