Трговина за комшије

Од почетка године до септембра, промет у Србији мањи је готово за петину у односу на исти прошлогодишњи период. У поменутом периоду, основане су само 684 трговинске фирме, а угашено их је готово три и по пута више. 

Због ниског стандарда, купци се све чешће одричу сјаја великих трговина и окрећу малим, комшијским радњама.

Купци сматрају да је предност мале трговине и у томе што из стана могу да сиђу у радњу у папучама, што не морају да "пале" ауто и што их сви знају по имену. 

"Мени је јако битно што могу да свратим у радњу у крају у било које доба дана и ноћи, да купим неке намирнице које су ми потребне у том тренутку", каже купац.

Готово половина потрошача мале куповине обавља у продавницама у комшилуку, а 39 одсто то чини у великим трговинским ланцима.

"За разлику од периода пре кризе, односно до 2008. године, успорен је вредносни раст учешћа великих трговина, а успорен је пад мале трговине. Мала трговина добија на значају у многим срединама, а што је најинтересантније поготову у Београду", каже Горан Тинтор из Агенције за истраживање тржишта.

Количина робе на уштрб квалитета  

Од јутра до мрака, Милена Витић ради у својој малој продавници у Миријеву. За сада се успешно бори са кризом, али, каже, све је теже.

"Просечан износ рачуна у малим радњама је око 300 динара. Највећу пролазност имају хлеб, млеко, воће, сухомеснати производи. Приметили смо, такође, да се купци одричу квалитета на уштрб количине робе коју купују", каже Милена Витић, председница Удружења трговаца Србије.

Неки велики трговински ланци својим пословним партнерима, малим трговцима, бесплатном обуком помажу да постану конкурентнији.

Биљана Машић из ланца "Метро кеш енд кери" каже да мали трговци најчешће греше у излагању робе и креирању асортимана.

"Оно што смо ми приметили јесте да правилним излагањем робе промет може да се повећа и до 40 одсто", каже Машићева.

Удео великих трговина у промету постепено ће расти, процењују стручњаци. Шанса за мале су специфичне услуге које велики не могу да покрију.