Отпис дугова уместо блокаде

У Србији број рачуна привредних субјеката у блокади смањен је од почетка године за 1,5 проценат, али је маса блокираних пара смањена чак за 70 милијарди динара. У НБС кажу да је то резултат делом отписа дугова 279 предузећа која су у реструктурирању и која запошљавају 60 хиљада радника.

Уместо дугогодишње блокаде рачуна, стечаја и ликвидације, држава је одлучила да удахне живот друштвеним фирмама које чекају шансу у новој приватизацији.

Реч је о некадашњим гигантима, попут Машинске индустрије Ниш, "Гоше", "Икарбуса", чији рачуни су, после више година, деблокирани.

Директор принудне наплате НБС Ранко Алексић каже да се врши деблокада, односно повлачење свега што је евидентирано па државни органи и други не могу предузимати принудну наплату према таквим субјектима у реструктуирању.

"Државни органи и државна предузећа дужни су да пријаве своје потраживање тако да се они напалаћују. Уколико се то реструктуирње заврши у смислу продаје таквог реструктуираног привредног субјекта, онда се они наплаћују из те продате суме новца сразмерно укупном свом потрживању", објашњава Алексић.

До сада су фирме у аутоматски стечај ишле после две године блокаде рачуна. Од јануара идуће године аутоматски стечај следи после годину дана блокаде, а то значи још 200 компанија месечно.

Отуда економисти тај потез виде као изнуђен, јер држава и даље има трошкове.

Економиста Мирослав Здравковић сматра да је боље да предузећа велики индустријски системи раде и да имају виталност него да аутоматски оду у стечај јер се ради о некадашњем језгру индустрије, која је одбацивала три пута већи обим производње него што сада одбацује све што се производи у Србији.

Велики део дуговања настао је изостанком уплата пореза и доприноса на зараде. Некада је платни промет контролисао Завод за обрачун и плаћање. Како банке нису вољне да раде тај посао за државу, изгледа да ће Народна банка вратити део надлежности.

Ранко Алексић каже да је добио информацију од пословног банкарства да би принудна наплата требало да ради контролу наплате пореза и доприноса по основу зарада.

Наравно, технички је за сада тај посао немогућ без опремања банака јер привредни субјекти могу да отворе и до тридесет рачуна у различитим банкама. Зато ће последњу реч имати Пореска управа, која припрема измене прописа у тој области.