Кукурузу потребна киша

Управник тог одељења Ђорђе Јоцковић каже да тренутно стање кукуруза "још обећава, али да ће свака нада у добар принос бити изгубљена ако што пре не падне киша".

Јоцковић је прецизирао да је кукуруз тренутно у фази "наливања зрна" у којем му је најпотребнија влага.

"Код нас су поља претежно посејана такозваним "средње касним" хибридима кукуруза и ако не буде кише у довољној мери током наредне две недеље, принос ће бити испод просека", казао је Јоцковић и прецизирао да вишегодишњи просек износи између 4,5 и пет тона по хектару.

Стручњак новосадског Института додаје да ће, уколико кише буде, приноси кукуруза, који је у овој години засејан на око 1,3 милиона хектара, бити изнад прошлогодишњих 3,4 тоне по хектару.

Јоцковић очекује да би укупан принос кукуруза у овој години у Србији могао износити између шест и седам милиона тона, што значи да би те културе било и за извоз, јер је за домаће потребе довољно између 4 и 4,5 милиона тона.

"Суша је већ узела данак у појединим крајевима, а стање кукуруза је задовољавајуће у Бачкој, Мачви, деловима Срема и Шумадије", рекао је Јоцковић и истакао да је неопходно да у августу падне између 80 и 100 милиметара кише по квадратном метру.

Цена кукуруза на Продуктној берзи у Новом Саду тренутно износи око 14 динара за килограм, а уколико би овогодишњи принос био солидан, могло би се десити да она падне.

"Цене не иду у прилог пољопривредницима. Прошле године кукуруз је коштао око 17 динара за килограм, а ако наредних недеља буде кише, могао би, уочи сетве, отићи и на 10 динара по килограму", рекао је Јоцковић и оптужио државу да недовољно штити произвођаче.

Према његовим речима, репроматеријал је у односу на прошлу годину поскупео од 30 до 50 одсто, а приход пољопривредника је наставио да пада, што је недопустиво за Србију у којој, за разлику од других земаља, нема довољно бенефиција за пољопривредне произвођаче.

Драгин: Повећати површине под системима за наводњавање

У Србији се наводњава само три одсто ораница и у наредном периоду би требало пронаћи реалне изворе прихода како би се пољопривредницима давале субвенције за набавку опреме за наводњавање, рекао је министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Саша Драгин.

"Много новца морамо да уложимо у системе за наводњавање", казао је Драгин и додао да су са директором Дирекције за воде већ вођени разговори како би се пронашао начин на који би у што краћем року биле повећане површине под тим системима.

"Климатске промене су такве да се очекује да Балкан буде подручје са смањеном количином падавина и у кратком временском периоду мораће да буду подигнути наши системи за наводњавање", казао је Драгин и додао да Србија има једну од најразвијенијих каналских мрежа у Европи.

Министар је најавио да ће наредних година бити доста урађено на модернизацији и професионализацији противградне заштите, као и да би војска требало да преузме тај посао.

"Већ смо разговарали са министром одбране Драганом Шутановцем, који је изузетно заинтересован да помогне да се војска у још једном виду сарадње са становништвом покаже као корисна", рекао је Драгин и додао да се већ ради на два пројекта који се односе на противградну заштиту.