Шампањац уместо камата

Скоро сваког месеца, у круг оних који касне са отплатом кредита уђе око 1.000 грађана, сада их је готово 92.000. На другој страни су они који су у протеклих годину дана отворили 200.000 штедних рачуна и нових 800 милиона евра поверили банкама на чување.

Грађани имају 5,5 милиона штедних рачуна. На њима је, у просеку, око 1.400 евра, углавном орочених до годину дана.

"То су три групације људи, међу којима страни држављани чија штедња има сигурно 10 одсто удела, затим средства власника фирми који су средства као физичка лица повукли из фирми. Трећа групација су средства која долазе из старе девизне штедње и преливају се у нову", објашњава економиста Мирослав Маринковић.

Иако држава гарантује за све улоге до 50.000 евра, битку процентима банке су ове године замениле порукама да је ваш новац код њих најсигурнији, наградним играма, поклонима...

"Једини начин на који ми сада можемо да привучемо штедише да дођу баш код нас јесу разни поклони и ми нашим клијентима нудимо шампањац у Недељи штедње", каже банкарка Јелена Петровић. 

Камате на штедњу у Србији међу највишима су у Европи. Док се у еврозони за штедњу до годину дана плаћа 1,7 одсто, код нас су камате око пет одсто на евре, а на динаре око 15 процената.

За разлику од девизне, на динарску штедњу не плаћа се ни 10 одсто пореза на камату, али ретко ко штеди у домаћој валути.

Динари или еври – Народна банка израчунала је да су у протеклих 12 месеци боље прошли они који су штедели у динарима, на орочених 100.000 добили су 13.000 динара више од оних који су штедели у еврима.

Ипак, признају да се никада са сигурношћу не може знати која ће штедња бити исплативија, јер то зависи од кретања курса.