Нема повлачења новца из Србије

Директне последице кризе еврозоне у Србији могу бити мање капацитета за задуживање у иностранству и мање страних извора кредита. За Србију повољно што стране банке у Србији нису изложене грчком дугу, оценили гости емисије "Око економије".

Највећи део активе у Србији поседују банке из земаља Европске уније, па последице кризе еврозоне у Србији могу бити мањи капацитет за задуживање у иностранству и мање страних извора кредита, рекао је Владимир Чупић, извршни директор Хипо Алпе Адриа групе, гостујући у емисији "Око економије".

На питање да ли очекује да банке повуку средства из Србије као одговор на кризу еврозоне, Чупић каже да не верује да ће се то догодити, јер је та цифра премала да би ишта значила на нивоу Европе.

Уколико би до тога дошло, каже, реакција НБС била би врло оштра.

Борис Беговић, председник Центра за либерално-демократске студије, сматра да банке у Србији нису толико изложене грчком дугу, што је за земљу повољна околност.

Уколико у Бриселу буде постигнут договор, то би довело до аутоматске стабилизације евра што би требало да се види већ на сутрашњем отварању берзи.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.