Инфлација у паду, цене стабилне

Гувернер Народне банке Србије (НБС) Дејан Шошкић изјавио је да у Србији тренутно имамо стабилан ниво цена, да инфлација пада и да се очекује да ће у првој половини 2012. године инфлација бити у пројектованим оквирима за ову годину од 4,5 одсто, плус-минус 1,5 одсто.

Гувернер је другог дана Економског самита "Србија и ЕУ изгледи и изазови" у хотелу "Хајат" рекао да би инфлација до краја године требало да буде једноцифрена, подсетивши да је у августу забележена нулта, а да је на годишњем нивоу износила 10,5 одсто.

Шошкић је поновио да је највећи утицај на инфлацију имала цена хране. Према његовим речима, финансијска стабилност је главни циљ НБС, а све активности Централне банке усмерене ка томе.

Гувернер је изјавио да ће у 2011. године бити остварана стопа раста БДП-а од 2,5 одсто и додао да је највећи проблем Србије незапосленост, који може бити решен једино повећањем економске активности, што ће довести до повећања БДП-а.

Према његовим речима, динар је стабилан и уз мање осцилације, на нивоу је од маја 2010. године. "Интервенције НБС на девизном тржишту су", каже Шошкић, "врло скромне у односу на протекле године. Такође, стабилне су и девизне резерве које износе више од 11 милијарди евра, што је изнад стандарда".

"Битно је да се те резерве повећавају, посебно у време када се суочавамо са многобројним нестабилностима не међународном девизном тржишту", изјавио је гувернер.

Опрезно са јавним дугом

"Морамо да будемо обазриви са јавним дугом, јер смо дошли до највишег нивоа који можемо да поднесемо и тренутни јавни дуг износи 45 одсто БДП-а", рекао је Шошкић.

Према речима челника НБС, иностране гринфилд инвестиције нису на задовољавајућем нивоу и морамо више да радимо на њиховом привлачењу.

Гуверенер је указао да је НБС, у погледу свих економских параметара, имала доста реалистична очекивања и да је захваљујући стабилној монетарној и фискалној политици, успела да одржи макроекономску стабилност.

Шошкић се осврнуо и на аранжман из предострожности са ММФ-ом, вредан 1,1 милијарду евра, указавши да ће та средства бити од велике помоћи у случају погоршаних околности и да ће утицати на повећање опште кредибилности земље, посебно у време када се суочавамо са општом кризом јавног дуга.

Неопходна солидарност богатих земаља

Приоритети групе најразвијенијих земаља - чланица Г20 - у овој години су борба против глади и изградња инфраструктуре у земљама у развоју, изјавио је амбасадор Француске у Београду Франсоа Денијо.

Денијо је оценио да је Г20 успела, упркос свих тешкоћа које је донела економска криза, да оствари економски напредак, али да је потребна боља политичка координација ради ублажавања утицаја кризе.

Француски амбасадор је истакао да најбогатије земље света треба више да ураде за земље у развоју, а посебно је споменуо афричке државе које погађа велика глад.

Он се заложио и за већи утицај Међународне организације рада на запошљавање и тржиште рада и додао да је приоритет његове земље и јачање улоге Међународног монетарног фонда у свету.

Шеф мисије Међународног монетарног фонда (ММФ) у Србији Богдан Лисоволик изјавио је да је наша земља сада боље припремљена за суочавање са новим таласом кризе него 2008. године.

Лисоволик је рекао, на Економском самиту "Србија и ЕУ изгледи и изазови", да су, пре свега, присутни мањи проблеми са текућим платним билансом, а обезбеђен је и "фискални тампон", односно влада је осигурала средства за финанирање дефицита, који је значајно смањен у односу на раније стање.

"Средства у буџету су обезбеђена, а то није случај са свим земљама", указао је Лисоволик.

Русија је спрема да ојача економску сарадњу са Србијом јер је проценила да је Србија најважнија земља Југоисточне Европе, изјавио је амбасадор Русије у Београду Александар Конузин на Економском самиту Србије.

Конузин је рекао да руске фирме активно учестују у модернизацији и градњи инфраструктуре у Србији, а најважнији пројекат је гасовод "Јужни ток".

Конузин је оценио да ће градња "Јужног тока" дати снажан импулс српској привреди и додао да је тај пројекат битан не само за регион већ и за читаву Европу.

Србији је потребан привредни раст од четири до пет одсто бруто друштвеног производа годишње да би обезбедила повећање стопе запослености и плата и имала довољно средстава за сва планирана давања, изјавио је саветник премијера Јуриј Бајец на Економском самиту.

Овогодишња главна тема конференције - утицај глобалне и европске кризе на српску економију, као и перспективе и изазови с којима се Србија сусреће на путу добијања статуса кандидата за ЕУ, првог радног дана била је у сенци утицаја дешавања на северу Косова на евроинтеграције Србије.