Читај ми!

Нема разлога за поскупљење хране

Цене сировина падају, па тако нема разлога за поскупљење хране, оцењују стручњаци Привредне коморе Србије. Сухомеснати производи непримерено скупи, јер је вредност сировог свињског меса нижа од 15 до 20 одсто. Добро родиле уљарице и шећерна репа.

Научни сарадник у Привредној комори Србије Војислав Станковић сматра да нема разлога за поскупљење хране, јер су цене сировина стабилне или чак падају, а знатно је смањена и потрошња неких производа због ниског стандарда становништва.

"Животни стандард становништва изузетно је низак и сваки раст цена има своје границе које се огледају у паду потрошње која је ионако ниска", оценио је Станковић.

"Овогодишњи род пољопривредно-прехрамбених производа, и поред суше, биће изузетно добар јер је киша пала у најкритичнијим периодима за вегетацију биљних култура па се очекује обиман род сировина, који би требало да допринесе паду цена готових производа", истакао је Станковић.

Крајем августа и првих дана септембра у трговинама у Србији између три и скоро 30 одсто поскупели су слаткиши, сухомеснати и неки млечни производи, конзерве, безалкохолна пића.Трговци поскупљења правдају вишим ценама сировина.

Стручњак ПКС-а указао је да су цене сухомеснатих производа "непримерено порасле" док је цена сировог свињског меса нижа за око 15 до 20 одсто.

"Ако узмемо у обзир да је свињско месо главна сировина, нема разлога за повећање цена сухомеснатих производа", сматра Станковић.

Према његовим речима, потрошња сухомеснатих производа је смањена и креће се око 14 килограма по глави становника годишње, што је, како је рекао, врло мало и скромно, док је квалитет прерађевина врло слаб.

Добар род уљарица

Станковић тврди да цене уља и шећера треба да буду ниже, због добрих овогодишњих биланса уљарица, сунцокрета и соје, као и шећерне репе.

Према његовим речима, уље у трговинама треба да појефтини за 15 одсто док малопродајна, несубвенционисана, цена шећера не би смела да буде виша од 95 динара по килограму.

"Цена шећера пада на свим светским берзама. Цена шећера у Грчкој је 93 динара по килограму. Грци који не производе шећерну репу и немају ниједну шећерану, а имају нижу цену шећера него у Србији", напоменуо је Станковић.

Министар пољопривреде и трговине Душан Петровић рекао је раније да цене основних животних намирница у Србији прате кретања на светским берзама, те да неће поскупети "ништа више од онога што буде морало".

"У случају значајних промена цена хране на светском и домаћем тржишту, влада има спреман сет инструмената. Не треба да будемо песимисти и нема места било каквој паници", рекао је Петровић.

"Што се тиче цена хране , уверен сам да грађани Србије неће бити у лошијем положају од житеља земаља у окружењу", истакао је министар.

Петровић је тада подсетио да је влада предузела више мера како би стабилизовала домаће тржиште основних животних намирница, као што су ограничавање цене хлеба "сава" на 46 динара по векни и испорука шећера из Робних резерви по 3.000 тона месечно за два месеца по малопродајној цени од 103 динара по килогаму.

Број коментара 7

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

понедељак, 22. септембар 2025.
23° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом