Гас подводно до Европе

Прва линија гасовода "Северни ток" званично је пуштена у рад, након што су последње цеви тог дела гасовода спојене 19. августа. Руски премијер Владимир Путин је био тај који је уз помоћ рачунара на компресорској станици "Портоваја" пустио технички гас кроз нови гасовод.

"Северни ток", дугачак 1.220 километра, пружа се по дну Балтичког мора, од Русије до Немачке, а планирано је да се кроз њега годишње испоручује и до 55 милијарди кубних метара гаса. Међутим, тај обим транзита биће достигнут тек у јесен 2012. године, када се пусти и друга линија гасовода, преноси РИА Новости.

"Гаспром" је већ потписао дугорочне уговоре о испоруци гаса, овим путем, у неколико земаља Европске уније, у Немачку, Данску, Холандију, Белгију, Француску и Велику Британију.

Прве испоруке гаса намењеног европским потрошачима, кроз ову линију гасовода, биће могуће већ крајем октобра.

"Северни ток" је заједнички пројекат руског "Гаспрома", немачких, француских и холандсих компанија.

"Гаспром" је раније најаваљивао да је могућа и изградња треће линије "Северног тока", јер у Европи постоји велика потражња за регуларним испорукама гаса.

Руски премијер је на званичном пуштању гасовода изјавио да Украјина, због "Северног тока" губи ексклузивна права на транзит руског гаса. "Мислим да ће наши односи (Русије и Украјине) убудуће бити све више налик цивилизованим тржишним односима", истакао је Путин и додао да је свака транзитна држава у искушењу да искористи ту ситуацију да би остварила неке своје циљеве.

Украјина, иначе, сматра да је цена руског гаса веома висока, док је цена транзита сувише ниска.

Протеклих година, због спорова Русије и Украјине око цене, два пута је долазило до прекида испорука руског гаса у Европу, 2005. и 2009. године.