Индустрија на зачељу у региону

Индустријска производња у Србији у јулу је 1,8 одсто мања него прошле године. Вишегодишњи пад Србију је данас довео на свега 40 одсто развијености коју је имала 1989. године.

Број запослених у индустрији је десеткован, а великих привредних центара готово да нема. Модел опоравка српске економије подразумева извозно оријентисану привреду.

Међутим, да ли је могуће повећати извоз без раста индустријске производње? Док у фабричке хале у свету улазе роботи, Србија данас може да се похвали индустријском производњом која је на нивоу оне из 1970. године.

Привредни раст који је почео шездесетих година, деведесетих доживљава свој врхунац и тада почиње стрмоглаво да пада.

Борис Беговић, председник Центра за либерално-демократске студије наводи да је српска индустрија у доба социјализма пословала у потпуно другачијим условима заштићена од светске конкуренције, а извоз је био контролисан.

"У условима кад је највећи део српског извоза одлазио у СССР, дакле потпуно затворено тржиште и коначно гиганти који су тада пословали су бележили губитке, које је држава вредно покривала, српска индустрија постала је неодржива", каже Беговић.

Предузећа су затварана, па се већ деценијама смањује број оних који раде у индустрији. У прерађивачкој индустрији, која чини више од 90 одсто нашег извоза, данас ради свега 17 одсто запослених.

"Многе некада значајне индустријске области изгубиле су свој значај, на пример, производња текстила и одевних предмета, коже и предмета од коже, прерада дрвета, електронских и оптичких уређаја изгубили су своје место у структури индустрије", каже Мирослав Јанковић из Републичког завода за статистику.

Спорна структура извоза

Раст прерађивачке индустрије од 5,4 одсто за претходних десет година, Србију је оставио иза земаља региона. Брже од нас развијале су се и Словенија – 12,5; Хрватска – 27,2 и Мађарска – 39,1 одсто.

Читаву деценију није се мењало ни оно што извозимо. Ту је за стручњаке кључ неуспеха српске привреде.

"Примера ради, извозимо бакар као сировину, а можемо извозити електромотор. Или извозимо производе од гвожђа и челика као репроматеријал, а некада смо радили ЦНЦ (Computer Numerical Control) машине и алатне машине", каже Видосава Џагић из Привредне коморе Србије.

Председник Центра за либерално-демократске студије Борис Беговић каже да домаћа индустрија данас није способна да истрпи конкуренцију на светском тржишту.

"Према томе, оно што нам недостаје везано је за нове технологије, истраживање и развој, за савремене пословне системе, а то се добија страним инвстицијама", каже Беговић.

Према његовој оцени, реиндустријализација је пут који треба да доведе до конкурентне привреде на светском нивоу, а не на домаћем.

Према подацима Привредне коморе, Србија производи свега 0,5 одсто робе коју тражи тржиште Европске уније.