Расте број легализованих објеката

Параћин је један од градова који је искористио законску могућност да у име грађана прикупља документацију за легализацију. Посао иде знатно брже, али проблем је недовољан број геодетских предузећа.

Председник општине Параћин Саша Пауновић каже да геодети имају друге послове поред легализације и нису у могућности да изврше мерења на више од 500 до 600 објеката у току године.

"Када је реч о поступцима легализације, што значи да ако се буде чекало на геометре, легализација ће, само у Параћину, трајати десетак година", каже Пауновић.

У Београду је предато чак 180.000 захтева за легализацију бесправно подигнутих објеката, али већина грађана још није предала сву потребну документацију.

Далибор Бишевац из Секретаријата за легализацију Града Београд каже да секретаријат по службеној дужности прибавља листове непокретности грађанима који имају непокретности на оној територији где је ступио катастар непокретности, тако да нема потребе да иду у катастар и прибављају потребну документацију.

Легализацијом бесправно подигнутих објеката у Србији, могла би да се стави у економски промет имовина процењена на десет милијарди евра, али и да се коначно уведе ред у области урбанизма.

Министар животне средине, рударства и просторног планирања Оливер Дулић каже да имамо драстичан пад нелегалне градње у Србији у последњих годину и по дана, нарочито у Београду и другим већим градовима.

Уколико се уговор потпише до маја 2012. године, трошкови легализације смањују се 99 одсто за сваких 25 квадратних метара простора по члану домаћинства и 60 одсто за следећих 100 квадратних метара, ако се објектом који је предмет легализације, решавају стамбене потребе и ако власник не поседује друге објекте.