Штедња на квалитету живота

У последње три године, потрошња у Србији је смањена за четвртину. Штеди се одрицањем од културе, образовања, гардеробе и обуће, а при куповини хране купује се она лошијег квалитета.

Произвођачи се прилагођавају куповној моћи грађана и праве неквалитетнију робу, што касније може имати негативне резултате на привреду, кажу стручњаци.

У Покрету потрошача Београда кажу да се све чешће у месне производе убацују веће количине соје и биљних састојака и месо лошијег квалитета са више масти. Снижавање квалитета робе, значи да већина само преживљава, а појединци долазе до великог профита.

Петар Богосављевић из Покрета за заштиту потрошача Београда сматра да се губи из вида шта ће бити сутра, када се повећа реална куповна моћ и да се у Србији са таквим производима не може ићи на светску пијацу.

Због врло ниских зарада, раст цена утицао је на пад потрошње па је у првом кварталу ове године просечно домаћинство са три члана располагало са 47.500 динара. Од тога су 41,3 одсто издаци за куповину хране.

Војислав Станковић из Привредне коморе Србије наводи да је то највећи удео забележен у Европи. Просек у Европској унији потрошње хране у домаћинству износи 18 одсто, 12 одсто у Великој Британији и 13 одсто у Луксембургу и Немачкој, додао је Станковић.

Највећи пад забележен је у потрошњи меса. Трошимо 43,6 килограма по глави становника, а Европски просек је 75,2 килограма. У продавницама "СОС маркета" кажу да се четири пута више продаје млеко које кошта 50 динара од онога које је 70 динара.

Пијемо 56 литара млека годишње, а грађани ЕУ око 90 литара. Низак стандард и незапосленост условили су да трошимо два до три пута мање воћа и поврћа него у ЕУ, а такав тренд наставиће се и у следећој години, сматрају економисти.