Лоше вести из Немачке

Немачка привреда порасла је само за 0,1 одсто у другом кварталу у односу на претходно тромесечје, што није добар знак за европску економију.

У саопштењу немачког Савезног завода за статистику наводи се и да је на годишњем нивоу раст БДП-а у другом кварталу био 2,8 одсто. Аналитичари су очекивали раст од пола процента на четворомесечном и 3,2 одсто на годишњем нивоу.

До сада је немачка привреда, највећа у Европи, расла снажно, упркос дужничкoj кризи која погађа 17 држава које за заједнички новац имају евро.

Немачка државна статистичка агенција саопштила је да су смањење потрошње становништва и грађевинских улагања разлог за кочење раста.

Имајући у виду да је Немачка као економски најјача земља у Европској унији локомотива европског развоја та вест је лоша и за друге чланице еврозоне. Стагнација раста највеће државе еврозоне могла би да Европској централној банци пружи додатан разлог да избегне повећање каматних стопа ове године.

О новим статистичким подацима који долазе из Немачке данас ће разговарати немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Никола Саркози. Главна тема њихових разговора у Паризу биће и заустављање финансијске кризе у земљама еврозоне.

Две најзначајније земље еврозоне настоје да спрече да у време кризе из Брисела долазе противречне информације које би могле да унесу додатне немире на берзама.

Полемика о евро-обвезницама

Истовремено, у стручној јавности и међу политичарима чланицама еврозоне жестоке полемике изазива могућност увођења евро-обвезница, идеју коју заступају председник еврогрупе Жан-Клод Јункер и европски комесар за монетарну политику Оли Рен.

Међутим, уколико се изузме политички врх Европске уније, већина је против.

Немачка влада изричито је против све гласнијих захтева за постојањем заједничких европских обвезница. То је искључено све док земље чланице буду имале сопствену финансијску политику, рекао је за Шпигл немачки министар финансија Волфганг Шојбле.

"Ми смо последњих годину дана, од случаја до случаја, одлучивали шта је правилна мера за излаз из кризе и стално смо понављали да увођење заједничке обвезнице није добро решење, зато што се на тај начин преузима притисак због мера штедње са задужених држава", каже политичар из редова владајуће немачке партије ЦДУ Петер Алтмајер.

Земље са добрим кредитним рејтингом, као што је Немачка, на своје кредите плаћале су ниске камате. Државе са лошим кредитним рејтинзима, попут Италије и Шпаније, морале су да плаћају много веће камате.

Ако у оптицај уђу заједничке обвезнице евра, кредитну способност појединих земаља мораће да поделе све земље чланице. Каматне стопе евро-обвезница би у том случају биле исте за све земље у еврозони.

На тај начин би задужене земље попут Грчке, под бољим условима дошле до новца.