Рад на црно - социјална бомба

На сваких пет запослених у Србији један ради, а доприноси му се не уплаћују. Године 2008, на црно је радило више од 23 одсто, 2009. скоро 21,5 одсто, прошле године 19,6, а до јуна ове године скоро 20 одсто. То, нажалост, не значи да су ти запослени коначно пријављени, него да су први добијали отказе, када је криза почела.

"Око милион људи је у области сиве радне снаге, како ми то кажемо и око три милијарде је годишње губитка по том основу", каже Гордана Хашимбеговић из Привредне коморе Србије.

Осим што већина нема здравствено осигурање, они који раде на црно имаће проблем и када дође време за пензију.

"Док год неко не изврши уплату доприноса за ова лица, односно док им се не утврди својство осигураника, они не могу да испуне услове за пензију и сналазе се на разне начине. Углавном раде на црно или добијају помоћ од државе", каже Жељко Симић из ПИО фонда.

Када се нађу пред пензијом, они који су радили непријављени могу да доплате за радни стаж, али њихова примања су углавном недовољна за такве уштеде. Минимална месечна уплата је 4.058 динара. За пензију је потребно најмање 15 година радног стажа и 60, односно 65 година старости.

Они који некако скрпе минум година, са минималним уплатама, имаће пензију не већу од 12.077 динара. Међутим, у борби да преживе, данас многи не размишљају шта их чека сутра и не пријављују послодавце инспекцији.

Послодавци често без казни 

"У тренутку када дође инспекција, имате на све стране опште бежање радника, тако да има и готово комичних ситуација. Имамо и ситуацију где послодавци закључавају раднике", каже Предраг Перуничић, директор Инспектората за рад.

Када инспекција и затекне непријављеног радника и поднесе прекршајну пријаву, послодавци се врло често извуку без казни.

"То су дужи прекршајни поступци који доводе до застаревања поступака и изрицање казне испод законског минимума", рекао је Перуничић.

Владина уредба која је требало да подстакне послодавце да запосле нове раднике није дала очекиване резултате. За нешто више од месец дана запослено је само седамдесетак радника. Поставља се питање шта је то што држава може још да учини како би смањила рад на црно.

Гордана Хашимбеговић каже да је једна од првих мера која би стратегијом имала дугорочне ефекте, смањење пореза и смањење доприноса. Тренутне акције, према њеним речима, не би имале ефекта. 

Ни радници који су пријављени немају гаранцију да ће стећи услов за пензију. Због тога би требало редовно да контролишу да ли им послодавци уплаћују доприносе, пошто у ПИО фонду кажу да непријатна изненађења нису реткост.