Контрола свих уговора о приватизацији

Због неиспуњавања преузетих обавеза, у Србији су од 2002. године, раскинута 424 уговора о приватизацији. То значи да је поништена свака пета приватизација.

Неисплаћене зараде, неуплаћен стаж и заустављена производња, проблеми су чије решење од државе радници све чешће траже на улици. У Агенцији за приватизацију кажу да нису адреса за све протесте.

Од њих се помоћ може очекивати најдуже две године од приватизације ако је фирма продата на аукцији, то јест пет година после тендера.

"Можемо да предузимамо одговарајуће мере које се своде на то да се неке од неспроведених одредби спроведу до краја и на крају коначно можемо да раскинемо уговор. Много  купопродајних уговора је раскинуто, али то је период у којем Агенција по закону има овлашћење да делује", рекао је директор Агенције за приватизацију Владислав Цветковић.

Због све већег незадовољства радника, које се осим блокадама путева и пруга испољава штрајковима глађу, чак и самоповређивањем, држава планира да преконтролише уговоре о приватизацији.

"Желимо да преиспитамо све случајеве сумњивих приватизација, где намере будућих власника нису биле искрене и окренуте да се покрене процес производње, већ је амбиција и намера била да се купи погодно грађевинско земљиште. Закон мора бити строго поштован", каже министар за рад и социјалну политику Расим Љајић.

Додатни трошак 

Стручњаци не очекују да ће преиспитивање дати веће резултате, оцењују да ће то бити само додатни трошак, објашњавајући да је проблем то што приватизација од почетка није добро спроведена.

Економиста Милан Ковачевић каже да је штета велика што се није више тежило постизању цене и подобног купца.

"Уместо тога условљаван је купац да на две године, а негде и дуже инвестира, да не отпушта запослене, да не мења делатност, а када је то истекло онда је то одмах урадио", објашњава Ковачевић.

Економиста Данило Шуковић сматра да се не може очекивати да сви они који су обећали да ће извршити велике инветиционе програме и реализовати велике социјалне програме то и ураде.

"Можда ће код неких парцијалних случајева нешто успети, али то су врло дуги процеси и ефекти ће бити заиста мали. Али, у сваком случају, држава треба да преиспита те уговоре и  порекло новца који је ушао у та предузећа", рекао је Шуковић.

Прошлог месеца, покренут је поступак ликвидације 237 предузећа. У 76 фирми уведен је стечај. Нека од њих, и поред поновљених аукција, нико није хтео да купи, или су неликвидна дуже од две године. У 39 предузећа, штрајк је или у току или је најављен.