Страх од јаког динара

Динар је ојачао у односу на евро 0,7 одсто, па је званични средњи курс данас 98,27 динара за евро, што је највећа вредност домаће валуте од почетка године.

Вицегувернер НБС Бојан Марковић оцењује да је јачање динара последњих месеци последица пада премије ризика земље и повећаног поверења страних инвеститора, као и рестриктивне монетарне политике централне банке.

Марковић истиче да је девизни курс у Србији флексибилан и да се и у наредном периоду могуће осцилације и у правцу јачања и у правцу слабљења динара и додаје да курс зависи искључиво од понуде и тражње.

Вицегувернер централне банке је прецизирао да на курс утичу и кретања на глобалном тржишту која су усмерила средства ка земљама у развоју, па се из тог разлога јачање домаће валуте, поред Србије, догодило и у Турској, Мађарској и Румунији.

Поред тога, специфични разлози, који утичу на јачање динара јесу и кориговање кредитног рејтинга и пад премије ризика земље, повољне каматне стопе, које привлаче стране инвеститоре да улажу у динар. Све то узроковало је већи прилив девиза у земљу крајем прошле и почетком ове године, рекао је вицегувернер.

Негативан утицај на извоз

Поједини економисти оцењују да јачање динара у протеклим месецима нема подлогу у реалним економским кретањима и да негативно утиче на извоз. Истичу да је јачање динара, пре свега, последица прилива девиза ради улагања у државне хартије од вредности.

Директор Института економских наука Дејан Ерић каже да брине шта ће бити када банке, које су те девизе унеле и купиле динаре ради улагања у државне хартије од вредности, крену поново да претварају динаре у девизе.

Ерић је за Танјуг оценио и да јачање домаће валуте може имати врло тешке последице по привреду, јер пада конкурентност српског извоза, увоз постаје јефтинији и расте склоност ка увозној потрошњи, што је, према његовим речима, доста забрињавајуће.

Ерић сматра да није добро што раст курса није ствар реалне економије, већ последица кретања у монетарној сфери.

Сарадник Економског института Иван Николић истиче да се финансирање буџетског дефицита претежно остварује емисијом трезорских записа на домаћем финансијском тржишту, што привлачи девизе из иностранства, повећава њихову понуду и тако се ствара притисак на јачање динара.

"Други врло важан фактор јачања динара је шпекулативне природе и односи се на очекивања великих играча на девизном тржишту, да ће овај апресијацијски ток бити настављен, али ће, наравно, ускоро доћи и до прекида тог тока, па би, по том основу, могли да зараде прилично велике суме новца", истиче Николић.

Николић оцењује да је овакво јачање динара према евру "готово погубно" по српску економију, јер дестимулативно делује на извоз, чија ценовна конкурентност пада, тако да се поништавају позитивне тенденције раста извоза из прошле године.

У овој години, домаћа валута је према евру била најслабија 6. јануара, када је курс био 106,4947 динара за евро. Централна банка је на међубанкарском девизном тржишту ове године купила пет милиона евра, да би ублажила дневне осцилације девизног курса.