Повољни кредити аграру

Један од главних разлога зашто се Влада одлучила да под повољним условима кредитира производњу млека и меса, јесте смањење броја крава и јуница. Да би помогла земљорадницима да више уложе у тај посао, Влада нуди повољне кредите са роком отпате на три године и фиксном каматном стопом од осам одсто.

Приоритети Министарства пољопривреде у наредном периоду су повећање производње млека и меса. Разлог - вишегодишњег смањења броја крава, односно, све мање интересовање сељака који су годинама губили на свакој литри испорученог млека.

У домаћинству Зорана и Верка Тошаковића у Великој Иванчи, надомак Младеновца живе четири генерације. Већ више од пола века не прекидају производњу млека, иако све што произведу на њиви потроше у стаји. Свака од 35 расних сименталки годишње да око 7.000 литара млека.

"Требају нам подстицајна средства, да се много брже исплаћују, да се исплаћују премије за млеко, да се не чека три месеца. Регрес за краве смо добили у фебруару ове године, што је каснило", каже Верко Тошаковић из Велике Иванче.

Један од главних разлога зашто се Влада одлучила да под повољним условима кредитира производњу млека и меса, јесте смањење броја крава и јуница.

Према подацима Привредне коморе, приближно 280.000 домаћинстава производи млеко гаји око 600.000 крава, што је 20 одсто мање него 2005. године.

За разлику од других, домаћинство Тошаковића има много планова. Планирају да реконструишу стају, купе нову опрему за производњу млека, али немају готовог новца, па су им потребни повољни кредити које ће моћи да врате.

"Најављују добре мере, добре кредите, нећемо ништа да причамо док не видимо шта ће бити", рекао је Тошаковић.

За неколико дана знаће се више какви су услови кредитирања и како ће се и под којим условима куповати механизација и опрема. Агроекономисти указују на то да неће сви бити задовољни, јер, и у овогодишњем аграрном буџету, нема довољно пара за све.

Економиста Миладин Шеварлић сматра да би требало размишљати и о неком социјално-рестриктивном моделу субвнеционисања пољопривреде.

"Једна од таквих мера могла би да буде смањење максималне површине за субвенције са сто на педесет хектара, имајући у виду да је та величина поседа неколико пута већа од просечне величине фарме у Европи", каже Шеварлић.

Прошле године за субвенције по хектару издвојено је готово 11 милијарди динара, што је чак 60 одсто аграрног буџета.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.