Зарада од голице

Иако има диплому Факултета за физичко васпитање, Золтан Беркеш зарађује бавећи се пољопривредом. Већ 15 година гаји пшеницу, соју, сочиво, а однедавно је почео и бундеву голицу.

"Улагања су иста као код кукуруза или сунцокрета. Што се тиче тикве, она даје боље земљиште, јер ће оно што се сади идуће године имати минимум 20 одсто више рода", каже Беркеш.

Производња бундеве голице, кажу пољопривредници, није захтевна, а доноси пристојну зараду. На један уложени евро, чист профит је 1,14 евра.

Рачуница показује да од једног хектара бундеве произвођачу, после одбијања свих трошкова, остаје 500 евра. Золтан има укупно 40 хектара своје земље, а са још 14 пољопривредника у Бечеју бундеву гаји на 200 хектара. То што је газдинство регистровао омогућило му је да узме кредит од 100 хиљада евра и купи комбајн и сушару за сушење семена.

"Што се тиче трошкова, успели смо да штедимо, јер се нисмо тркали, да свако узме свој комбајн, него овај један комбајн иде код сваког и једна сушара ради за сваког и трошкови су нам доста умањени", каже Беркеш.

И многи други радо би регистровали газдинство, али им је трошак за пензијско-инвалидско осигурање превелики. Ипак, без тога не могу да рачунају на субвенције државе.

Андраш Боја из Општинског већа за пољопривреду у Бечеју каже да ПИО фонд тражи да се плати разлика од тренутка од када се на особу води то пољопривредно земљиште.

„То је некада 2,3 године, некада 5 до10, а то нису мала средства", каже Боја.

Због тога се дешава да они који немају посао и да одустају од регистрације. С друге стране, пољопривредници који су се определили за бундеву голицу могу да рачунају на све већу тражњу и бољу зараду.

Са аустријском фирмом су постигли договор за извоз овогодишњег рода, и то по цени од око 3 евра за килограм сушеног семена. Просечан принос сувог семена бундеве голице по хектару је од 400 до 700 килограма.