Неспремни за велике приватизације

Србија је ушла у десету годину од доношења последњег, трећег Закона о приватизацији друштвених предузећа. Процес не само да није завршен, већ је додатно искомпликован раскинутим приватизацијама.

Од скоро 2.500 продатих предузећа, свако четврто продато је купцу који није поштовао уговорне обавезе, па су уговори раскидани.

Најбоља друштвена предузећа су прва продата, а највише њих, скоро 700, продато је 2003. године. Како је процес приватизације одмицао, број продаја је падао, а раскинитих приватизација бивало је све више. Прошле године било је чак пет пута више раскинутих уговора него склопљених.

"Нажалост, алтернатива овим и оваквим приватизацијама, приватним предузетницима, какви су код нас у Србији, јесте држава", каже председник Синдиката "Металсистема" из Крагујевца Милош Танасковић.

По закону је тако - друштвена својина је Уставом укинута, па власник предузећа, са чијим је купцем уговор раскинут, постаје држава. Она одлучује да ли ће га поново продати, оставити у државном власништву или ће га увести у стечај. Тренутно, држава управља са око 250 некада друштвених предузећа.

"Сасвим сигурно не смемо инстистирати, моје је лично мишљење, на приватизацији по сваку цену, из простог разлога што смо видели да имамо и несавесне купце. Имамо и купце, или власнике, који су под утицајем светске економске кризе једноставно доживели колапс пословања", рекао је министар економије и регионалног развоја Небојша Ћирић.

"Заиста морамо пажљиво да одмеравамо сваки корак и да заиста налазимо, у оном најпозитивнијем смислу, стратешке партнере за наша предузећа за која смо раскинули уговор", каже Ћирић.

Земљиште примамљивије од производње

Стручњаци подсећају да су проблеми настали, јер смо у приватизацију ушли без претходно утврђеног права власништва и коришћења земљишта, па су фабрике често куповане због земљишта, а не наставка производње. Недостајале су, кажу, и институције за борбу против корупције.

"Приватизација у Србији траје већ 20 година и још није окончана. То говори да није било ни политичке воље ни спремности да се тај посао доведе до краја, а оно што је држави у једном моменту било најважније била је цена", каже економиста Милан Ћулибрк.

"Није се гледало коме се та предузећа продају, да ли се продају правим бизнисменима, људима који хоће тиме да се баве. Све оно што је продато стратешким партнерима, пре свега из иностранства, и данас ради. Све остало или има смањен број запослених, или та предузећа уопште не раде", каже Ћулибрк.

Уз оцену да је у досадашњој приватизацији остварен ограничен напредак, Европска комисија је упозорила да је Србија неспремна за следећи корак - приватизацију предузећа у државној својини и око 500 комуналних предузећа у власништву локалних самоуправа.

Не само да не постоји стратегија, па се не зна како ће предузећа бити продата, цела или само неки њихови делови, него ни реструктурирање у њима још није почело.