Пола плате за храну

Цене хране на светском нивоу, у протеклих годину дана, порасле су 35 одсто. И у Србији се готово свакодневно у продавницама и на пијацама суочавамо са новим ценовницима, због чега је и инфлација већа од прогнозиране.

Кромпир, јабуке, хлеб, млеко, шећер, уље, кафа - само су неки од производа који су у протеклих годину дана поскупели. А колико ћемо храну убудуће плаћати највише зависи од рода.

Према речима пољопривредника Лазара Ђукиаћа, добар лук, добар купус, добар парадајз коштају.

"Било где у свету имате три цене, имате робу која иде у Немачку и робу која иде у Словачку. Разлика у тој цени је дупла, а зависи шта купац хоће, хоће јефтино или квалитетно, а квалитетно не може да буде јефтино", објашњава Ђукић.

Љубиша Јовановић, из Удружења произвођача млека, каже да млека као сировине и даље нема, а у прилог тој чињеници говори и податак да се млеко као сировина у одређеном проценту и даље увози и вероватно да ће такав тренд скупе хране потрајати.

Уредбе о ограничењу цене хлеба и извозу брашна и пшенице само су део најављених мера којима држава покушава да заустави раст цена хране. Овогодишња сетва ће у односу на прошлу бити скупља и до 40 одсто.

Пољоприврединк Драган Тикић каже да цена нафте сваки дан расте.

"Не знамо докле ће то да стигне, ђубриво и семенска роба су скупљи у односу на прошлу годину, а једино хемија није", каже Тикић.

И док становници Европске уније на храну троше 16 одсто кућног буџета, потрошачи у Србији за то одвајају чак 40 процената примања.

Истовремено, они који живе у Немачкој, Француској или Енглеској, једу три пута више јужног воћа и скоро 10 пута више јунећег меса од нас.